ЧЕЛОВЕК-ГОРОШИНА И ПРОСТАК / PIZERHOMO KAJ SIMPLULO


Chapitro tria

 

La Magistro, Tondilo kaj Luno

 

Mi ekscias, ke amo estas pli forta ol timo

 

Ni ellitighis longe antau tagigho kaj silente tagmanghis. La Korvo kaj Kolombo, jam selitaj, atendis che la sojlo. Majstro Ganzelius lerte saltis sur la Kolombon, sed mi malrapidis, spertante damnan malkuraghon. La Korvo, kaptinte min per beko je la zono, svingis la flugilojn kaj krute startis en la ankorau nokte malhelan chielon.

La senceremonieco, tiel ne simila al la kutima konduto de la Korvo, ofendis min. Al tio aldonighis timo; kiel do oni ne ektimus, kiam oni pendas super abismo en beko de birdo.

Ni mallevighis sur senarbejon, inter altaj pinoj. Pado, simila al sternita blueta lino kaj al amaso de nebulo, altighis super la tero brustnivele.

La Korvo kun Kolombo malaperis.

Grimpinte sur mian shultron, kaj de tie sur dekstran orelon, la Instruisto haste flustris:

— Gardu vin kontrau egalaj hometoj, sed ne retirighu antau ili. Observu Turroputon, ne perdu lin el vido! Vi vidos tion, kion orgojlaj homoj nomas infanaj fabeletoj, char tie, en fabeloj, chio shajnas al ili nekomprenebla; kvazau en iliaj vivoj multo kompreneblas. Kaj tial, ke tie estas feinoj kaj gnomoj; kvazau inter homoj malofte renkontighas feinoj kaj kvazau ne chiuj homoj naskighas kiel gnomoj kaj nur poste turnighas en la plenkreskajn homojn!… Vi vidos fabelon. Ghi teksighas el la plej gracila silko dum miloj da jaroj. La silka fadeno estas facile shirebla, distranchebla de tondilo. Timu la tondilon, filchjo!

Majstro Ganzelius parolis ne kiel kutime, sed pelmele; ne chio kompreneblis en liaj vortoj.

Mi penis memorfiksi ankau la nekompreneblan. Malproksime montrighis sledo: antaue estis jungitaj musoj, post ili — katoj, post katoj — hundoj.

La sledo jen malaperis inter la pinoj, jen denove aperis. Tio, kion mi prenis por sternita lino au nebulo, evidentighis veturita negha vojo.

La vojo tirighis aere, sed ne tere, char tere ja estis somero, kaj somere negho ne ekzistas.

«Chio estas facile eksplikebla, se oni bonete pripensas», — kutimis ripeti la Instruisto.

La sledo rapidis kiel sago.

— La musoj timas la katojn, kaj la katoj — la hundojn, tial do ili kuras tiel rapide, — diris la Instruisto.

— Sekve timo estas pli forta ol chio? — demandis mi.

— Ne, filchjo. Baldau vi mem scios, ke feliche tio ne estas vera. Ne chiam vera…

La jungitaro estis jam proksime.

— Tio estas sledo de Turroputo, — diris la Instruisto, lerte desaltante teren. — Ensaltu ghin! Kiam vi vidos disforkighon, ordonu en musa lingvo: «Dekstren!». Turroputo atendas en la maldekstra vojo, ni trompos la sorchiston.

Certe mi timis, sed mi klamis, kiel la Instruisto, «O-la-la!» kaj aperis en la sledo.

La Korvo flugis iomete antau la veturilo, kaj pro tio mi ne sentis solecon, kiun mi timas plej forte en la mondo.

Mi ne atentus la disforkighon kaj trafus en manegojn de Turroputo, sed la Korvo laute grakis, la unuan kaj lastan fojon dum la longa nia konateco, kaj mi sukcesis krii:

— «Dekstren!».

Nun mi rememoris, ke mi veturas tien, kie mi vidos la Princinon.

Apenau mi pensis pri tio, la sledo startis aeren, devancis la jungitaron kaj tiris ghin post si. La musoj blekis, la katoj miauis, la hundoj bojis, sed al mi estis ghoje.

«Sekve la Instruisto pravas, kaj amo estas pli forta ol timo», — pensis mi.

La sledo denove mallevighis sur la neghan vojon. Sub grinco de la glitiloj min prenis duondormo.

Mi vekighis ial ne en la sledo, sed en malplena vagono de trajno. Vesperighis. La radoj frapadis, malrapidigante kuron. En la fenestro estis aperanta nekonata urbo kun belaj akropintaj turoj. La pordo derulighis senbrue, kaj en la kupeon eniris la kondukisto. Lau kvieta aspekto de liaj okuloj kaj lau maniero stari, fajne klininte etan kapeton, mi certe tuj rekonis nian Kolombon, sed ne montris al ghi, ke la maskarado estas divenita.

— Via haltejo! — per agrabla vocho rukulis la Kolombo-kondukisto.


Глава третья
МАГИСТР, НОЖНИЦЫ И ЛУНА

Я узнаю, что любовь сильнее страха

Мы поднялись до света и молча позавтракали. Ворон и Голубь, уже оседланные, ждали у порога. Метр Ганзелиус ловко вскочил на Голубя, а я медлил, испытывая проклятую робость. Ворон, схватив меня клювом за пояс, взмахнул крыльями и круто взмыл в еще по-ночному темное небо.

Бесцеремонность, так непохожая на обычное поведение Ворона, обидела меня. К этому прибавился страх; ведь как не испугаться, когда болтаешься среди пустоты в клюве птицы.

Мы опустились на лесной полянке, среди высоких сосен. Дорожка, похожая на расстеленный голубоватый лен и на скопление тумана, возвышалась над землей на уровне груди.

Ворон с Голубем исчезли.

Забравшись на мое плечо, а оттуда на мочку правого уха, Учитель торопливо шептал:

- Берегись одинаковых человечков, но не отступай перед ними. Следи за Турропуто, не спускай с него глаз! Ты увидишь то, что высокомерные люди насмешливо называют детскими сказочками, потому что там, в сказках, все им кажется непонятным; как будто в их жизни много понятного. И потому что там феи и гномы; будто среди людей редко встречаются феи и будто не все люди рождаются гномами, а уж потом превращаются во взрослых людей!.. Ты увидишь сказку. Она ткется из тончайшего шелка тысячи лет. Шелковую нить легко порвать, разрезать ножницами. Бойся ножниц, сынок!

Метр Ганзелиус говорил не как обычно, а сбивчиво; не все было понятно в его словах.

Я старался запомнить и непонятное. Вдали показались сани: впереди были запряжены мыши, за ними - кошки, за кошками - собаки.

Сани исчезали среди сосен и вновь появлялись. То, что я принял за расстеленный лен или туман, оказалось накатанной снежной дорогой.

Протянулась дорога в воздухе, а не по земле, потому что ведь на земле было лето, а летом снега не бывает. "Все объясняется просто, если хорошенько подумать", - часто повторял Учитель.

Сани мчались, как стрела.

- Мыши боятся кошек, а кошки - собак, вот они и бегут так быстро, - сказал Учитель.

- Значит, страх сильнее всего, - спросил я.

- Нет, сынок. Скоро ты сам узнаешь, что, к счастью, это не так. Не всегда так...

Упряжка была уже близко.

- Это сани Турропуто, - сказал Учитель, ловко спрыгивая на землю. - Вскочи в них! Увидишь развилку, скомандуй на мышином языке: "Направо!" Турропуто ждет на левой дороге, мы обманем Колдуна.

Конечно, мне было страшно, но я воскликнул, как Учитель, "О-ля-ля!" и очутился в санях.

Ворон летел чуть впереди повозки, и от этого я не чувствовал одиночества, которого боюсь больше всего на свете.

Я бы пропустил развилку и угодил в лапы Турропуто, но Ворон громко каркнул, в первый и последний раз за долгое наше знакомство, и я успел крикнуть: "Направо!"

Теперь я вспомнил, что еду туда, где увижу Принцессу.

Едва я успел подумать об этом, сани взлетели в воздух, обогнали упряжку и потащили ее за собой. Мыши пищали, кошки мяукали, собаки лаяли, а мне было весело.

"Значит, учитель прав, и любовь сильнее страха", - подумал я.

Сани вновь опустились на снежную дорогу. Под скрип полозьев охватывала дремота.

Проснулся я почему-то не в санях, а в пустом вагоне поезда. Вечерело.

Стучали колеса, замедляя бег. В окне открывался неизвестный город с красивыми островерхими башнями. Бесшумно откатилась дверь, и в купе вошел проводник. По кроткому выражению глаз и по манере стоять, изящно наклонив маленькую головку, я, конечно, сразу узнал нашего Голубя, но не подал виду, что маскарад разгадан.

- Вам выходить! - приятным голосом проворковал проводник-Голубь.

<< >>