Antonij Pogorelskij. Nigra kokino (6)


Dum li kun scivolemo rigardadis chion, malfermighis flanka pordo, antaue ne rimarkita de li, kaj eliris multo da malgrandaj homoj, kun staturoj ne pli altaj ol duona arshino, en luksaj diverskoloraj vestoj. Ilia aspekto estis grava: iuj lau la vestoj shajnis esti militistoj, aliaj - civilaj oficistoj. Chiuj surhavis rondajn chapelojn, similajn al la hispanaj. Ili ne rimarkadis Aljosha, dece promenante en la chambroj, kaj laute interparolis, sed li ne povis kompreni, kion ili parolis.

Silente li longe rigardis ilin kaj apenau li volis aliri iun el ili kun demando, malfermighis la granda pordo en la fino de la halo… Chiuj silentighis kaj ekstaris al la muroj en du vicoj kaj demetis la chapelojn.

La chambro momente farighis ankorau pli hela, chiuj malgrandaj kandeletoj ekbrulis ankorau pli brile, kaj Aljosha ekvidis dudek malgrandajn kavalirojn en oraj kirasoj, kun puncaj helmaj plumoj, kiuj estis popare enirantaj, malrapide marshante. Poste en profunda silento ili ekstaris ambauflanke de la foteloj. Iom poste la halon eniris homo kun majesta staturo, kun krono sur la kapo, brilanta de gemoj. Li surhavis helverdan talaron kun musa pelto sur la inverso kaj kun longa trenajho, kiun portis dudek malgrandaj paghioj en puncaj vestoj.

Aljosha tuj divenis, ke tiu devas esti la regho. Li profunde riverencis al li. La regho tre karese respondis kontrau la riverenco kaj sidighis en oran fotelon. Poste li ion ordonis al unu el starantaj apud li kavaliroj, kiu, alirinte Aljosha, anoncis al li, ke li proksimighu al la fotelo. Aljosha obeis.

- Al mi delonge estis konate, ke vi estas bonkora knabo; sed antau du tagoj vi faris grandan komplezon al mia popolo, kaj pro tio vi meritas rekompencon. Mia chefministro raportis al mi, ke vi savis lin de neevitebla kaj kruela morto.

- Kiam? - Aljosha demandis kun miro.

- Antau du tagoj en la korto, - la regho respondis. - Jen estas tiu, kiu shuldas al vi la vivon.

Aljosha ekrigardis al tiu, kiun montris la regho, kaj nur nun rimarkis, ke inter la korteganoj staris malgranda homo, tuta vestita nigre. Sur la kapo li surhavis apartspecan chapon de karmezina koloro, kun randdentoj supre, surmetitan iom flanken, kaj sur la kolo - blankan koltukon, tre amelitan, pro kio ghi shajnis iom blueta. Li estis agrable ridetanta, rigardante Aljosha, al kiu lia vizagho ekshajnis iom konata, kvankam li ne povis rememori, kie li lin vidis.

Kvankam al Aljosha estis flate, ke oni atribuis al li tian noblan agon, sed li shatis veron, do li profunde riverencinte diris:

- Sinjoro regho! Mi ne povas alpreni je mia konto tion, kion mi neniam faris. Antau du tagoj mi havis felichon savi de morto ne vian ministron, sed nian nigran kokinon, kiun ne shatis la kuiristino pro tio, ke ghi naskis neniun ovon…

- Kion vi diras! - la regho chesigis lin kun kolero. - Mia ministro estas ne kokino, sed merita oficisto.

Nun la ministro aliris pli proksime, kaj Aljosha ekvidis, ke tiu efektive estis lia kara Nigrulino. Li tre ekghojis kaj ekpetis la reghon pri pardono, kvankam neniel povis kompreni, kion tio signifas.

- Diru al mi, kion vi deziras? - la regho daurigis. - Se tio estas en miaj fortoj, mi nepre plenumos vian postulon.

- Parolu kuraghe, Aljosha! - la ministro ekflustris che lia orelo.

Aljosha enpensighis kaj ne sciis, kion ekdeziri. Se oni donus al li tempon, li eble elpensus ion bonan; sed char al li shajnis ne ghentile atendigi la reghon, li ekhastis kun la respondo.

- Mi dezirus, - li diris, - ke ne lerninte mi chiam sciu mian lecionon, kiu ajn estos al mi taskata.

- Mi ne pensis, ke vi estas tia laborevitulo, - la regho respondis, balancante la kapon. - Sed kion fari, mi devas plenumi mian promeson.

Li eksvingis la manon, kaj paghio alportis oran pladon, sur kiu kushis unu kanaba semeto.

- Prenu la semeton, - la regho diris. - Dum ghi estos che vi, vi chiam scios vian lecionon, kiu ajn estos al vi taskata, tamen sub la kondicho, ke vi sub neniu preteksto al neniu diru iun vorton pri la vidita au future vidota chi tie. Ech la plej malgranda maldiskreto senigos vin de niaj favoroj por chiam, kaj al ni faros multon da klopodoj kaj malagrablajhoj.

Aljosha prenis la kanaban semeton, envolvis en papereton kaj enposhigis, promesante esti silentema kaj diskreta. La regho post tio ekstaris de sur la fotelo kaj samorde ekiris el la halo, antaue ordoninte al la ministro regali Aljosha kiel eble plej bone.


Между тем как он с любопытством все рассматривал, отворилась боковая дверь, прежде им не замеченная, и вошло множество маленьких людей, ростом не более как с пол-аршина, в нарядных разноцветных платьях. Вид их был важен: иные по одеянию казались военными, другие - гражданскими чиновниками. На всех были круглые с перьями шляпы наподобие испанских. Они не замечали Алеши, прохаживались чинно по комнатам, и громко между собой говорили, но он не мог понять, что они говорили. Долго смотрел он на них молча и только что хотел подойти к одному из них с вопросом, как отворилась большая дверь в конце залы... все замолкли, стали к стенам в два ряда и сняли шляпы. В одно мгновение комната сделалась еще светлее, все маленькие свечки еще ярче загорели, - и Алеша увидел двадцать маленьких рыцарей в золотых латах, с пунцовыми на шлемах перьями, которые попарно входили тихим маршем. Потом в глубоком молчании стали они по обеим сторонам кресел. Немного погодя вошел в залу человек с величественною осанкою, на голове с венцом, блестящим драгоценными камнями. На нем была светло-зеленая мантия, подбитая мышьим мехом, с длинным шлейфом, который несли двадцать маленьких пажей в пунцовых платьях. Алеша тотчас догадался, что это должен быть король. Он низко ему поклонился. Король отвечал на поклон его весьма ласково и сел в золотые кресла. Потом что-то приказал одному из стоявших подле рыцарей, который, подошед к Алеше, объявил ему, чтоб он приблизился к креслам. Алеша повиновался.

- Мне давно было известно, - сказал король, - что ты добрый мальчик; но третьего дня ты оказал великую услугу моему народу и за то заслуживаешь награду. Мой главный министр донес мне, что ты спас его от неизбежной и жестокой смерти.

- Когда? - спросил Алеша с удивлением.

- Третьего дня на дворе, - отвечал король. - Вот тот, который обязан тебе жизнию.

Алеша взглянул на того, на которого указывал король, и тут только заметил, что между придворными стоял маленький человек, одетый весь в черное. На голове у него была особенного рода шапка малинового цвета, наверху с зубчиками, надетая немного набок, а на шее белый платок, очень накрахмаленный, отчего казался он немного синеватым. Он умильно улыбался, глядя на Алешу, которому лицо его показалось знакомым, хотя не мог он вспомнить, где его видал.

Сколь для Алеши ни было лестно, что приписывали ему такой благородный поступок, но он любил правду и потому, сделав низкий поклон, сказал:

- Господин король! Я не могу принять на свой счет того, чего никогда не делал. Третьего дня я имел счастие избавить от смерти не министра вашего, а черную нашу курицу, которую не любила кухарка за то, что не снесла она ни одного яйца...

- Что ты говоришь! - прервал его с гневом король. - Мой министр - не курица, а заслуженный чиновник!

Тут подошел министр ближе, и Алеша увидел, что в самом деле это была его любезная Чернушка. Он очень обрадовался и попросил у короля извинения, хотя никак не мог понять, что это значит.

- Скажи мне, чего ты желаешь? - продолжал король. - Если я в силах, то непременно исполню твое требование.

- Говори смело, Алеша! - шепнул ему на ухо министр.

Алеша задумался и не знал, чего пожелать. Если б дали ему более времени, то он, может быть, и придумал бы что-нибудь хорошенькое; но так как ему казалось неучтивым заставить дожидаться короля, то он поспешил ответом.

- Я бы желал, - сказал он, - чтобы, не учившись, я всегда знал урок свой, какой мне ни задали.

- Не думал я, что ты такой ленивец, - отвечал король, покачав головою. - Но делать нечего, я должен исполнить свое обещание.

Он махнул рукою, и паж поднес золотое блюдо, на котором лежало одно конопляное семечко.

- Возьми это семечко, - сказал король. - Пока оно будет у тебя, ты всегда знать будешь урок свой, какой бы тебе ни задали, с тем, однако, условием, чтоб ты ни под каким предлогом никому не сказывал ни одного слова о том, что ты здесь видел или впредь увидишь. Малейшая нескромность лишит тебя навсегда наших милостей, а нам наделает множество хлопот и неприятностей.

Алеша взял конопляное зерно, завернул в бумажку и положил в карман, обещаясь быть молчаливым и скромным. Король после того встал с кресел и тем же порядком вышел из залы, приказав прежде министру угостить Алешу как можно лучше.

<< >>