Глава шестнадцатая
ТЕЛЕНОК

   С тех пор как Матроскин в подполе жил, жизнь дяди Федора усложнилась. Мурку в поле выгонять -  дяде Федору. К колодцу за водой тоже дядя Федор идет. А раньше все это кот делал. От Шарика тоже толку мало было. Потому что ему фоторужье купили.  Он с  утра в  лес и полдня за зайцем носится, чтобы сфотографировать.  А  потом снова полдня за  ним  гоняется,  чтобы фотографию отдать.
   А  тут опять событие.  Утром,  когда они еще спали,  кто-то  в  дверь постучал. Матроскин перепугался страшно - не профессор ли это пришел его забирать.  И  прямо с  печки в подпол -  прыг!  (Он теперь подпол всегда открытым держал. А там окошко было маленькое, чтобы огородами, огородами - и прямо в лес.) Дядя Федор с кровати спрашивает:
   - Кто там?
   А это Шарик:
   - Здрасте пожалуйста! У нашей коровы теленок родился!
   Дядя Федор с котом в сарай побежали.  И верно: около коровы теленочек стоит. А вчера не было.
   Матроскин сразу заважничал: вот, мол, и от его коровы польза есть! Не только скатерти она  жевать умеет.  А  теленок смотрит на  них и  губами шлепает.
   - Надо его в дом забрать, - говорит кот. - Здесь ему холодно.
   - И маму в дом? - спрашивает Шарик.
   - Нам только мамы не хватало,  -  говорит дядя Федор.  - Да она у нас все скатерти поест и пододеяльники. Пусть здесь сидит.
   Они повели теленка в дом.  Дома они его рассмотрели. Он был шерстяной и  мокренький.  И  вообще он был бычок.  Стали думать,  как его назвать. Шарик говорит:
   - А чего думать? Пусть будет Бобиком.
   Кот как захохочет:
   - Ты его еще Рексом назови. Или Тузиком. Тузик, Тузик, съешь арбузик! Это же бык,  а  не спаниель какой-нибудь.  Ему нужно серьезное название. Например, Аристофан. И красивое имя, и обязывает.
   - А кто такой Аристофан? - спрашивает Шарик.
   - Не знаю кто,  -  говорит кот.  -  Только так пароход назывался,  на котором моя бабушка плавала.
   - Одно дело пароход,  а другое -  теленок! - говорит дядя Федор. - Не каждому понравится,  когда в  честь тебя телят называют.  Давайте мы вот как  сделаем.  Пусть каждый имя придумает и  на  бумажке напишет.  Какую бумажку мы из шапки вытащим, так теленка и назовем.
   Это  всем  понравилось.   И  все  стали  думать.   Кот  придумал  имя Стремительный.  Морское и красивое. Дядя Федор придумал имя Гаврюша. Оно очень подходило к  теленку.  А  если  большой бык  вырастет,  его  никто бояться не будет.  Потому что бык Гаврюша не может быть злым,  а  только добрым.
   А  Шарик  думал,  думал  и  ничего  придумать не  мог.  И  он  решил: "Напишу-ка я первое слово, которое в голову придет".
   И  ему в  голову пришло слово "чайник".  Он так и написал и был очень доволен.   Ему  нравилось  такое  имя  -   Чайник.  Что-то  в  нем  было благородное,  испанское.  И  когда  стали имена из  шапки тащить,  этого Чайника и вытащили. Кот даже ахнул:
   - Ничего себе имечко! Все равно что бык Сковородка или Котелок. Ты бы его еще Половником назвал.
   - А ты что придумал, дядя Федор? - спрашивает Шарик.
   - Я Гаврюшу придумал.
   - А я - Стремительного, - сказал кот.
   - А мне Гаврюша нравится!  -  вдруг говорит Шарик.  -  Пусть он будет Гаврюшей. Это я сгоряча его Чайником назвал.
   Кот согласился:
   - Пусть Гаврюшей будет. Очень хорошее имя. Редкое.
   Так  и  стал  теленок  Гаврюшей.  И  тут  у  них  разговор интересный получился.  Про то, чей теленок. Ведь корову-то они напрокат взяли. Дядя Федор говорит:
   - Корова государственная. Значит, и теленок государственный.
   А кот не согласен:
   - Корова действительно государственная. Но все, что она дает - молоко там или телят,  -  это наше.  Ты,  дядя Федор,  сам посуди.  Вот если мы холодильник напрокат берем, чей он?
   - Государственный.
   - Правильно. А мороз, который он вырабатывает, чей?
   - Мороз наш. Мы его для мороза и берем.
   - Вот и здесь так.  Все,  что корова дает, нам принадлежит. Для этого мы и брали ее.
   - Но  брали-то мы одну корову.  А  теперь у  нас две получилось!  Раз корова не наша, значит, и теленок не наш.
   Матроскин рассердился даже:
   - Брали.  Но брали-то мы ее по квитанции! - И квитанцию принес: - Вот смотрите,  что здесь написано: "Корова. Рыжая. Одна". Про теленка ничего не написано.  А раз мы корову взяли по квитанции, по квитанции и сдавать будем - одну.
   И тут Шарик вмешался:
   - Я не пойму,  чего вы спорите.  Ты же,  Матроскин,  собирался корову насовсем купить.  Если она тебе понравится.  Вот и  покупай насовсем.  И теленок у нас останется.
   - Я  с моей Муркой ни за что не расстанусь,  -  говорит кот.  -  Я ее обязательно насовсем куплю.  Это  я  просто так спорил.  Потому что дядя Федор неправ.
   А  пока у  них весь этот спор шел,  теленок времени не терял.  Он два носовых платка съел у дяди Федора. Он был черненький, а мама - рыжая. Но по характеру он в маму пошел: ел что ни попадя.

Chapitro deksesa
BOVIDO

Ek de tiam, kiam Maristo ekloghis en subplankejo, la vivo de onklo Teodoro plikomplikighis. Pashtigi Ronronjon - onklo Teodoro devas. Iri al vendejo - onklo Teodoro. Al puto preni akvon ankau onklo Teodoro iras, dum antaue chion tion la kato faris. De Buleto ankau utilo ne granda estis, char ili achetis fotopafilon por li. Do ek de mateno li en arbaron impetas, dum duontago li postkuras leporon, kaj poste ankorau dum duontago postkuras ghin por la foton redoni.
Tial enui pro manko de laboro onklo Teodoro neniam povis. Kaj jen nova evento. Matene kiam ili ankorau dormis, iu frapis la pordon. Maristo tre ektimis - chu ne la profesoro venis por repreni lin, do li rekte de la forno subplanken - salt'! (Li nun tenis la subplankejon chiam malfermitan. Tie estis fenestro malgranda, por kashe fughi trans kampoj, trans kampoj rekte en la arbaron.) Onklo Teodoro de sur la lito demandas:
- Kiu estas tie?
Estis Buleto, kiu frapis:
- Saluton-bonvenon! Che nia bovino naskighis bovido!
Onklo Teodoro kun la kato kuris en la stalon, kaj ghuste: che la bovino bovido staras, kvankam hierau ghi ne estis. Maristo tuj ekgravmienis: jen, ankau de lia bovino utilo estas! Ne nur manghi tablotukojn shi scipovas. Kaj la bovido rigardas al ili kaj per la lipoj plaudas.
- Necesas preni ghin hejmen, - diras la kato. - Chi tie estas malvarme por li.
- Chu ankau la "panjon" hejmenpreni? - demandas Buleto.
- Estas ghuste "panjo", kio mankas en la domo, - ironias onklo Teodoro. - Ja ghi formanghos chiujn niajn tablotukojn kaj litkovrilojn. Restu shi chi tie.
Ili kondukis la bovidon hejmen. Hejme ili bone chirkaurigardis ghin. Ghi estis hareca kaj malseketa. Kaj ghenerale ghi estis virboveto. Ili ekpensis kiel nomi lin. Buleto diras:
- Kial pensi? Estu li Bobik.
La kato - ek, ekridis:
- Kial do ne Reks, au Bulo. Bulo, Bulo, glutu pulon! Tio ja estas bovo, sed ne spanielo iu. Por li necesas serioza nomo, ekzemple Aristofano: kaj bela estas chi-nomo, kaj responsiga.
- Kaj kio estas Aristofano?
- Ne scias mi, - diras la kato. - Sed tiel nomighis la shipo, sur kiu navigis mia avino.
- Vaporshipo estas unu afero, kaj bovido - tute alia, - diras onklo Teodoro. - Ne chiu shatos, se honore al li oni nomas bovidojn. Faru ni jen kiel. Chiu elpensu nomon kaj skribu ghin sur papereto. Kiun papereton ni el chapo elprenos, tiel ni la bovidon nomos.
Tio al chiuj plachis, kaj chiuj ekpensis. La kato elpensis nomon Impeto, la maran kaj belan. Onklo Teodoro elpensis nomon Gabchjo. Ghi tre konvenis al la bovido. Kaj kiam li elkreskos granda bovo, neniu timos lin, char bovo Gabchjo ne povas esti kolera, sed nur bonkora.
Buleto pensadis, pensadis, sed nenion elpensi povis. Do li decidis:
- Skribu mi unuan vorton, kiu venos en la kapon.
Kaj venis en lian kapon vorto "Tekaldrono". Li tiel skribis kaj estis tre kontenta. Al li plachis tiu nomo - Tekaldrono. Io nobla, hispana audighis en ghi. Kiam ili ekprenis la nomojn el la chapo, ili ghuste tiun Tekaldronon elprenis. La kato ech vekriis:
- Bonan nomachon do vi elpensis! Nu kvazau bovo Pato au Poto. Kial do ne Cherpilo vi nomis lin?
- Kaj kion vi elpensis, onklo Teodoro? - demandas Buleto.
- Mi elpensis Gabchjon.
- Kaj mi - Impeto.
- Al mi Gabchjo plachas! - subite diras Buleto. - Estu li Gabchjo. Mi nepripensite nomis lin Tekaldrono.
La kato konsentas:
- Estu li Gabchjo. Tre bona estas tiu chi nomo, rara.
Tiel ighis la bovido - Gabchjo. Poste interesa konversacio inter ili okazis pri tio, kies estas la bovido: ja la bovinon ili luis. Onklo Teodoro diras:
- La bovino estas shtata, do ankau la bovido estas shtata.
Sed la kato ne konsentas:
- La bovino efektive estas shtata. Sed chio, kion shi produktas, - lakto au bovidoj - chio estas nia. Vi, onklo Teodoro, mem pripensu. Se ni ekzemple luas malvarmigilon, ghi estas kies?
- Shtata.
- Ghuste. Kaj frosto, kiun ghi produktas, estas kies?
- La frosto estas nia. Ghuste por tiu celo ni luis ghin.
- Do ankau niakaze estas same. Chio, kion la bovino produktas, apartenas al ni. Tiucele ni luis shin.
- Sed luis ni la bovinon solan. Kaj nun che ni rezultis du! Se la bovino ne estas nia, do ankau la bovido ne estas nia.
Maristo ech ekkoleris:
- Ni luis. Sed ni luis lau la kvitanco! - Li alportis la kvitancon: - Jen rigardu, kio estas skribita chi tie: "Bovino. Rufa. Unu". Pri la bovido nenio estas skribita. Sed char ni prenis la bovidon lau la kvitanco, lau la kvitanco ni ankau redonu - unu.
Tiam Buleto intervenis:
- Mi ne komprenas, kial vi diskutas. Vi, Maristo, ja intencis elacheti la bovinon por chiam, se shi plachos al vi. Elachetu do por chiam, kaj la bovido restos kun ni.
- Mi kun mia Ronronjo neniam disighos, - diras la kato. - Mi nepre achetos ghin por chiam. Mi diskutis senmotive, char onklo Teodoro ne pravis.
Dum ilia diskutado procedis, la bovido ne perdis tempon vane. Li formanghis du naztukojn de onklo Teodoro. Li estis nigreta, dum la panjo - rufa. Sed la karakteron li heredis patrinan: manghis li chion ajn.

<< >>