Глава пятнадцатая
ПИСЬМО В ИНСТИТУТ СОЛНЦА

  Кот попросил у дяди Федора карандаш и стал что-то писать.
   Дядя Федор спрашивает:
   - Ты что придумал?
   Кот отвечает:
   - Я письмо пишу в один институт, где солнце изучают. У меня там связи имеются.
   - А что такое "связи"? - спрашивает дядя Федор.
   - Это  знакомства деловые,  -  объясняет кот.  -  Это когда люди друг другу хорошее делают ни с того ни с сего. Просто по старой памяти.
   - Понятно, - говорит дядя Федор. - Если, например, мальчик в автобусе ни с того ни с сего старушке место уступил, значит, он это по знакомству сделал. По старой памяти.
   - Нет,  это не то,  - толкует кот. - Это просто вежливый мальчик был. Или учительница в  том же  автобусе ехала.  А  вот если мальчик когда-то старушке картошку чистил,  а  она  за  него в  это время задачки решала, значит, у них было деловое знакомство. И они будут друг другу помогать.
   - А тебе какая помощь нужна?
   - Я хочу, чтобы мне солнце маленькое прислали. Домашнее.
   - Бывают такие солнца? - удивился мальчик.
   - Вот увидишь,  -  говорит кот и  вдруг как закричит:  -  Это кто мой карандаш утащил?!
   Галчонок Хватайка отвечает со шкафа:
   - Это я, почтальон Печкин. Принес журнал "Мурзилка".
   - Давай сюда! - велит Матроскин.
   Только отнять у Хватайки что-нибудь не так-то просто было. Полчаса за ним  кот  по  дому  гонялся.  Наконец отнял  карандаш.  Хватайка за  это обиделся.  И только Матроскин отвернется,  он подскочит сзади -  и хвать его за хвост!  Кот от неожиданности каждый раз до потолка подпрыгивал. А дядя Федор смеялся до слез.
   Наконец кот письмо дописал. Оно было такое:
   "Дорогие ученые!
   У вас,  наверное,  тепло. А у нас скоро зима. А мой хозяин дядя Федор не  велит природу на  дрова пилить.  Не понимает он,  что замерзнем мы с этим хворостом!  Пришлите нам,  пожалуйста,  солнце домашнее. А то скоро будет поздно.
   Уважающий вас кот Матроскин".
   Потом  он  адрес  написал:  "Москва,  институт Физики  Солнца,  отдел Восходов и  Заходов,  ученому у окна,  в халате без пуговиц.  У которого разные носки".
   А  тут  Шарик  является и  зайца в  зубах приносит.  И  у  зайца язык свешивается,  и у Шарика.  Устали оба. Но зато Шарик счастлив, а заяц не очень рад.
   - Вот, - говорит радостный Шарик, - добыл.
   - А зачем? - спрашивает кот.
   - Как - зачем?
   - А так. Что ты с ним делать собираешься?
   - Не знаю,  -  отвечает пес.  -  Мое дело охотничье -  добыть.  А что делать,  это уже хозяин решает.  Может,  он его в детский сад отдаст.  А может, пуха надергает и варежки свяжет.
   - Хозяин решает,  что  его отпустить надо,  -  говорит дядя Федор.  - Звери в лесу должны жить. Нечего у нас зоопарк устраивать!
   Шарик погрустнел,  будто в нем лампочка погасла,  но спорить не стал. Дядя Федор дал зайцу морковку и на крыльцо вынес.
   - Ну, - говорит, - беги!
   А заяц не бежит никуда. Сидит тихонечко и все рассматривает.
   Тут  Матроскин забеспокоился:  ничего себе  -  еще  один жилец у  них намечается! Своих девать некуда!
   Вынес он потихоньку Шарикино ружье,  подкрался к  зайцу -  и  как над ухом у него пальнет!  Заяц аж подпрыгнул! Лапками он в воздухе заработал и с места пулей -  раз!  Сам Матроскин не меньше перепугался - и пулей в другую  сторону.  Только ружье  в  серединке лежит  и  дым  кверху пошел синенький.
   А Шарик на крыльце стоит,  и слезы у него из глаз катятся. Дядя Федор говорит:
   - Ладно,   не  плачь.  Я  придумал,  что  с  тобой  делать.  Мы  тебе фотоаппарат  купим.  Будешь  ты  фотоохотой  заниматься.  Будешь  зверей фотографировать и фотографии в разные журналы посылать.
   Наверное,  это и в самом деле лучший выход был.  С одной стороны, это все-таки охота. А с другой - никаких зверей стрелять не приходится.
   И стал Шарик фотоаппарата ждать, как дети ждут праздника Первое мая.

Chapitro dekkvina
LETERO AL LA INSTITUTO DE SUNO

La kato petis che onklo Teodoro krajonon kaj ekskribis ion.
Onklo Teodoro demandas:
- Kion vi elpensis?
La kato respondas:
- Mi skribas leteron al instituto, kie oni esploras sunon. Mi tie havas rilatojn.
- Kaj kio ghi estas, "rilatoj"? - demandas onklo Teodoro.
- Ghi estas konatecoj poraferaj, - eksplikas la kato. - Tio estas kiam homoj reciproke faras komplezojn kvazau sen iu motivo, simple pro la malnova amikeco.
- Komprenite, - diras onklo Teodoro. - Se ekzemple knabo en autobuso kvazau sen iu motivo cedis seghon al maljunulino, do li faris tion laukonatece, lau malnova amikeco.
- Ne, ne tiel, - klarigas la kato. - Tio estis simple ghentila knabo, au lia instruistino vojaghis en la sama autobuso. Sed se la knabo iam helpis por la maljunulino sensheligi terpomon, kaj shi tiutempe por li solvis hejmtaskon, do inter ili estis porafera konateco, kaj ili chiam helpos unu la alian.
- Kaj kiun helpon vi bezonas?
- Mi deziras, ke oni sendu al mi etan sunon, la hejman.
- Chu ekzistas tiaj sunoj? - miris la knabo.
- Vi mem vidos ghin, - diras la kato kaj subite ekkriis: - Kiu do mian krajonon shtelis?
La monedido Kaptemulo respondas de sur la shranko:
- Tio estas mi, poshtisto Forno. Mi alportis gazeton "Murzilka".
- Tuj redonu! - komandas Maristo.
Tamen repreni ion de Kaptemulo estis ne facila afero. Dum duonhoro la kato postkuris ghin en la domo. Fine li reprenis la krajonon. Kaptemulo ofendighis pro tio, kaj chiufoje kiam Maristo deturnighis, ghi alsaltis - kaj kapt' lin je la vosto! La kato pro subito saltis al la plafono, dum onklo Teodoro ridis ghislarme.
Fin-fine la kato estis skribinta la leteron. Ghi tekstis jene:
"Karaj sciencistoj!
Che vi vershajne estas varme, dum chi tie baldau estos vintro, kaj mia mastro onklo Teodoro ne volas segi la naturon por hejtligno. Ne komprenas li, ke frostighos ni chi tie kun la sekbrancharo! Bonvolu sendi al ni sunon hejman, alie baldau jam estos malfrue.
Estimanta vin kato Maristo".
Poste li surskribis la adreson: "Moskvo, instituto por fiziko de Suno, fako de Sunlevighoj kaj Sunsubiroj, al la sciencisto che la fenestro kun kitelo sen butonoj kaj neparaj shtrumpetoj".
Tiumomente Buleto venis kaj leporon en la dentoj alportis. Kaj che Buleto la lango pendas, kaj che la leporo: ambau lacighis. Tamen Buleto estas felicha, dum la leporo ne tro ghojas.
- Jen, - diras ghoja Buleto, - mi predis.
- Kaj kiucele? - demandas la kato.
- Kiel do "kiucele"?
- Tiel. Kion vi intencas fari kun ghi?
- Ne scias mi, - respondas la hundo. - Mia afero estas la chasista - predi, kaj estas la mastro, kiu decidu kion fari. Eble li volos al infanvartejo fordoni ghin, au eble lanugon elshiri kaj triki mufgantojn.
- La mastro decidis, ke necesas forlasi ghin, - diras onklo Teodoro. - Bestoj loghu en arbaro. Ne aranghu che ni zooparkon!
Buleto malgajighis, kvazau en li oni lampeton elsharghis, tamen li ne ekprotestis. Onklo Teodoro donis karoton al la leporo kaj elportis ghin al la perono.
- Nu, - li diras, - ekkuru!
Sed la leporo nenien kuris, sed sidas trankvile kaj rigardas chirkauen.
Tiam Maristo maltrankvilighis: nu, jen nova loghanto che ili aktualighas! Da siaj jam estas tro!
Elportis li nerimarkeble la pafilon de Buleto, aliris kashe la leporon kaj che ghia orelo - pafeg'! La leporo ech saltis! Ghiaj piedoj ekfunkciis en aero kaj kvazau kuglo ghi de la loko - ek! Maristo mem ektimis ne malpli - kaj kugle alidirekten! Nur la pafilo restis meze kaj fumo de ghi levighis blueta.
Kaj Buleto staras sur la perono, larmoj el liaj okuloj rulighas. Onklo Teodoro diras:
- Bone, ne ploru. Mi elpensis, kion ni kun vi faru. Ni achetos por vi fotilon. Do vi fotochasos. Vi fotados bestojn kaj sendos la fotojn al diversaj gazetoj.
Vershajne tio chi estis efektive plej bona solvo. Unuaflanke ghi tamen ja estas chaso. Aliaflanke - oni devas pafi neniujn bestojn.
Kaj ekatendis Buleto la fotilon, kiel infanoj atendas festotagon.

<< >>