Глава восьмая
ХМЕЛЬ ЦВЕТЕТ

   Корова Мурка,  которую кот купил, глупая была и балованная. Но молока много давала.  Так много,  что с  каждым днем все больше и  больше.  Все ведра с молоком стояли. Все банки. И даже в аквариуме молоко было. Рыбки в нем плавали.
   Однажды дядя Федор проснулся,  смотрит,  а  в умывальнике не вода,  а простокваша налита. Дядя Федор кота позвал и говорит:
   - Что это ты делаешь? Как же умываться теперь?
   Кот хмуро так отвечает:
   - Умываться и в речке можно.
   - Да? А зимой как? Тоже в речке?
   - А  зимой  можно  и  совсем  не  умываться.  Кругом снег  лежит,  не запачкаешься. И вообще, некоторые языком умываются.
   - Некоторые и мышей едят, - говорит дядя Федор. - Чтобы простокваши в умывальнике не было!
   Кот подумал и сказал:
   - Ладно. Я теленочка заведу. Пусть он простоквашу ест.
   А  в  обед опять новости.  И  тоже с Муркой.  Приходит она с пастбища почему-то на задних ногах. А во рту цветок. Идет она себе, подбоченилась и поет:  

   Помню, я еще молодушкой была,
   Наша армия в поход куда-то шла...  

   Только слов она говорить не умеет, и у нее получается:  

   Му-му-му му-му му-му-му-му му-му,
   Му-му му-му-му му-му му-му-му-му...  

   И тучка у нее над головой как шапочка. Шарик спрашивает:
   - Чего это  она  так обрадовалась?  Может,  у  нее праздник какой или чего?
   - Какой праздник? - говорит дядя Федор.
   - Может, день рождения у нее. Или день кефира. А может, коровий Новый год.
   - При чем тут Новый год?  -  говорит Матроскин.  -  Просто она белены объелась или хмеля.
   А корова как разбежится - и в стенку головой трах! Еле-еле ее в сарай загнать удалось. Пошел Матроскин ее доить. Через пять минут выходит, а с ним  что-то  странное сделалось.  Матроска у  него  спереди  как  фартук надета, а подойник на голове - как каска. И поет он что-то несуразное:  

   Я - моряк,
   Гуляю на просторе,
   День за днем,
   С волны и на волну!  

   Очевидно, он молока попробовал веселого. Шарик говорит дяде Федору:
   - Сначала у нас корова помешалась,  а теперь и кот с ума сошел.  Надо бы "скорую помощь" вызвать.
   - Подождем еще, - говорит дядя Федор, - может, они в себя придут.
   Какое там в себя! Мурка в коровнике полонез Огинского мычать стала:  

   Му-му-муму-му му-му-му
   Му-му му-му му-му!  

   А кот вообще что-то странное затянул:  

   Жили у бабуси
   Два веселых гуся:
   Один серый,
   Другой белый -
   Петя и Маруся! -  

   и тоже головой в стенку - бух!
   Тут уж и дядя Федор заволновался:
   - На,  тебе,  Шарик,  две  копейки.  Беги  вызови  "скорую помощь" по автомату.
   Шарик убежал,  а кот и корова в себя приходить начали.  Петь и мычать перестали. Кот за голову схватился и говорит:
   - Ничего себе наша корова молоко дает! Из него только сгущенку делать и  врагам на войне подбрасывать.  Чтобы они с  ума посходили и из окопов повылазили.
   А тут к ним почтальон Печкин идет. Румяный такой и радостный.
   - Смотрите,  какую я заметку в газете прочитал.  Про одного мальчика. Глаза у него коричневые,  и волосы спереди торчком, как будто корова его лизнула. И рост метр двадцать.
   - Ну и что? - говорит кот. - Мало ли таких мальчиков!
   - Может,  и немало,  -  отвечает почтальон,  - только этот мальчик из дома ушел.  А  родители беспокоятся,  что с  ним.  И даже премию обещали тому,  кто его найдет.  Может,  велосипед дадут.  А мне велосипед во как нужен,  почту  развозить.  Я  даже  метр  принес:  буду  вашего  хозяина измерять.
   Шарик как  услышал,  так за  сердце схватился.  Вот измерит почтальон дядю Федора,  вот отвезет домой,  что они с котом делать будут? Пропадут же!
   А кот не растерялся и говорит:
   - Измерить - это всегда можно. А вы сначала молочка попейте. Я только что корову подоил. Мурку мою.
   Почтальон соглашается:
   - Молочка я  с удовольствием выпью.  Молоко,  оно очень полезное.  Об этом даже в газетах пишут. Дайте мне самую большую кружку.
   Кот в дом побежал и скорее принес ему кружку самую огромную.  Налил в нее молока и Печкину дает.  Печкин как выпьет,  как вытаращит глаза! Как запоет:  

   Когда я на почте служил ямщиком,
   Был молод, имел я силенку! -  

   и тоже головой в стенку - стук!
   А галчонок из дома спрашивает:
   - Кто там? Это кто там?
   Почтальон отвечает:
   - Это  я,  почтальон Печкин!  Принес для  вас метр.  Буду ваше молоко измерять. Давайте мне самую большую кружку!
   А тут "скорая помощь" приехала. Выходят два санитара и спрашивают:
   - Это кто у вас тут с ума сошел?
   Печкин отвечает:
   - Это дом с ума сошел! На меня бросается.
   Взяли его санитары под руки и к машине повели. И говорят:
   - Сейчас хмель цветет. Очень многие с ума сходят. Особенно коровы.
   Когда они уехали, дядя Федор сказал коту:
   - Ты это молоко куда-нибудь вылей. Чтобы беды опять не было.
   А коту жалко выливать. Он и решил молоко трактору отдать. Тр-тр Мите. С  машиной,  мол,  ничего не случится.  Тракторы с ума не сходят.  И все молоко в бак вылил. Прямо из ведра.
   Митя стоял, стоял, потом как затарахтит - и на кота! Кот ведро бросил и скорее на дерево!  А Митя стал ведром в футбол играть.  Играл,  играл, пока в лепешку не превратил. Ай да модель инженера Тяпкина!
   А  потом пошел по деревне хулиганить.  Сорняки окучивать и  за курами гоняться.  И  песни гудеть всякие.  Под  конец он  даже  купаться полез. Чуть-чуть не  заглох.  Вылез он  кое-как  на  берег,  стыдно ему  стало. Подъехал он  к  дому,  на  место встал,  ни на кого не глядит.  Сам себя ругает.
   Дядя Федор очень рассердился на Матроскина и в угол его поставил:
   - В следующий раз делай, что тебе говорят.
   Шарик все над котом смеялся.
   Но дядя Федор Шарику сказал:
   - Ладно, ладно. Нечего над человеком смеяться, когда он в углу стоит.
   Конечно,  Матроскин был кот,  а не человек. Но для дяди Федора он был все равно как человек.
   А с этой коровой еще были приключения. И не мало.

Chapitro oka
LUPOLO FLORAS

Bovino Ronronjo, kiun la kato achetis, estis tre malsagha kaj dorlotita. Sed ghi multe da lakto donis. Tiel multe, ke chiutage pli kaj pli da ghi restis. Chiuj siteloj plenis de lakto. Ech en akvario lakto estis. La fishoj en ghi naghis.
Unufoje onklo Teodoro vekighis kaj rigardis lavujon, kaj tie ne akvo, sed acidlakto estas vershita. Onklo Teodoro al la kato diras:
- Kion do vi faras? Kiamaniere mi nun lavu min?
La kato malbonhumore respondas:
- Lavi sin oni ja en la rivereto povas.
- Chu vere? Kaj vintre, chu ankau en la rivereto?
- Vintre oni povas tute ne lavi sin. Chie negho kushas, oni ne malpurighas. Kaj ghenerale iuj lavas sin perlange.
- Kaj iuj ankau musojn manghas, - diras onklo Teodoro. - Tamen ke la acidlakto ne plu estu en la lavujo.
La kato pensis kaj diris:
- Nu bone. Mi bovidon ekhavos. Ghi acidlakton manghu.
Kaj dum tagmangho ree novajhoj aperas, kaj ankau pri Ronronjo. Revenas shi de pashtejo ial sur la malantauaj piedoj kaj en la busho floron tenas. Iras shi manojn-al-bruste kaj kantas:

Mi memoras kiam juna estis mi,
Kaj marshadis militistoj preter ni...


Char la vortojn shi ne povis elparoli, rezultis nur:

Mu-mu-mu, mu-mu, mu-mu, mu-mu-mu-mu,
Mu-mu-mu, mu-mu, mu-mu, mu-mu-mu-mu...


Nubeto super shia kapo aspektis kvazau chapelo. Buleto demandas:
- Pro kio shi tiel ghojas? Vershajne shi havas feston au ion tian?
- Kiun feston? - demandas onklo Teodoro.
- Eble shi festas naskightagon? Au kefirtagon? Au eble bovinan Novjarfeston?
- Pri kiu Novjarfesto temas? - diras Maristo. - Simple shi frenezherbon manghegis au lupolon.
Kaj la bovino subite ekkuris kaj kontrau la muro - frap'! Apenau eblis enkonduki shin en la tenejon. Iris Maristo melki shin. Post kvin minutoj li eliris, sed io stranga okazis al li. La maristochemizo estas surmetita antaue, kvazau antautuko, kaj laktokaldronon li sur la kapon vestis kiel kaskon. Kaj kantis li ian galimation:

Mi marist',
Nvigas tutlibere,
Sur la ond'
Vagadas mia ship'...


Evidente li la gajan lakton gustumis. Buleto diras al onklo Teodoro:
- Unue nia bovino frenezighis, kaj nun ankau la kato ekdeliris. Ni voku "la urghan medicinhelpon".
- Atendu ni ankorau iomete, - diras onklo Teodoro. - Eble ili rekonsciighos.
Ve, ech ne temis pri tio. Ronronjo en la stalo komencis mughi polonezon de Oginski:

Mu-mumu-mumu-mu-mu-mumu!
Mu-mu-mumu...


dum la kato ghenerale ekkantis ion strangan:

Vivis che avino
Du anas-fratinoj.
Unu nigra, dua pigra
Manjo kaj Arinjo.


Kaj ankau al la muro - frap'!
Post tio onklo Teodoro ekmaltrankvilis:
- Prenu, Buleto, moneron kaj kuru al telefono voki "la urghan helpon".
Buleto forkuris, kaj la bovino kaj la kato komencis rekonsciighi kaj chesis kanti. La kato chirkauprenis la kapon kaj diris:
- Nu, bonan do lakton nia bovino donas. Ghi plej taugas por fari el ghi kondensajhon kaj subshovi al malamikoj dum milito, por ke ili frenezighu kaj el trancheoj elsaltu.
Kaj tiumomente poshtisto Forno venas, rughvanga kaj ghoja.
- Rigardu kiun artikolon mi en jhurnalo legis. Pri knabo. Liaj okuloj estas brunaj kaj la haroj antaue hirtas kvazau bovino lekis ilin. Lia alteco estas 1 metro 20.
- Nu kaj kio? - diras la kato. - Chu malmulte da tiaj knaboj ekzistas?
- Vershajne ne malmulte, - respondas la poshtisto, - sed tiu knabo forlasis sian hejmon kaj la gepatroj maltrnkvilas pri li kaj ech promesis premion al tiu, kiu trovos lin. Eble ili biciklon donos. Kaj mi tre bezonas biciklon por disportadi poshtajhojn. Mi ech mezurilon kunportis: mi mezuros vian mastron.
Audinte tion Buleto tuj kaptis sin je koro: tuj mezuros Forno onklon Teodoron, tuj veturigos lin hejmen. Kiel tiam ili kun la kato pluvivos? Ja pereos ili certe!
Sed la kato ne perdis la kapon kaj diris:
- Mezuri vi chiam sukcesos. Sed vi antaue lakton gustumu. Mi jhus la bovinon melkis, Ronronjon mian.
La poshtisto konsentas:
- Lakton mi trinkos kun granda plezuro. Lakto estas tre saniga. Pri tio oni ech en jhurnaloj skribas. Donu do al mi plej grandan kruchon.
La kato al la domo kuris kaj rapide alportis la plej grandegan kruchon, vershis ghin per lakto kaj al Forno donas. Forno ek - eltrinkis, la okulojn - ek - elorbitigis, kaj ekkantis:

Kiam mi servis kochero che posht',
Mi estis tre juna kaj forta!


Kaj ankau per la kapo al muro frap'!
La monedido el la domo tuj demandas:
- Kiu estas tie?
La poshtisto respondas:
- Tio estas mi, poshtisto Forno. Mi alportis mezurilon. Mi mezuros vian lakton. Donu al mi la plej grandan kruchon!
Tiumomente la "rapida helpo" venis. Eliras de tie du subflegistoj kaj demandas:
- Kiu el vi chi tie frenezighis?
Forno respondas:
- Estas la domo, kiu frenezighis. Ghi al mi sin jhetas.
Prenis lin la subflegistoj subaksele, kondukis al la auto kaj diras:
- Nun lupolo disfloris. Tre multaj frenezighas, precipe bovinoj.
Kiam ili forveturis, onklo Teodoro diris al la kato:
- Forvershu chi tiun lakton por ke ne plu okazu plago.
Sed la kato domaghas elvershi ghin, do li decidis doni la lakton al la traktoro, tr-ro Michjo. Al mashinoj ja nenio okazas, mashinoj ja ne frenezighas. Kaj li la tutan lakton envershis en la kaldronon, senpere el la sitelo.
Michjo staris, staris kaj poste ekbruis kaj al la kato impetis. La kato lasis la sitelon kaj rapide surgrimpis arbon, dum Michjo ekludis per la sitelo futbalon. Ludis ghi, ludis ghis la sitelo tute ne transformighis en flanon. Nu bravulo estas la modelo de ingheniero Charo.
Kaj poste ghi iris lau la vilagho huligani: buti herbachojn, persekuti kokinojn kaj fajfegi kantojn iujn. Fine ghi ech naghi provis kaj apenau ne malfunkciis. Elgrimpis ghi iel sur la bordon kaj ekhontis. Alvojaghis ghi la domon, staris sur sian lokon, al neniu rigardas kaj sin mem riprochas.
Onklo Teodoro tre kolerighis pri Maristo kaj starigis lin en angulon:
- Sekvafoje faru tion, kio estas dirita al vi.
Buleto pri la kato mokis, sed onklo Teodoro diris:
- Sufichas, sufichas primoki homon kiam tiu en angulo staras.
Certe Maristo estis kato, sed ne homo, tamen por onklo Teodoro li estis kvazau homo.
Kaj kun tiu bovino ankorau estis aventuroj kaj ne malmultaj.

<< >>