Antonij Pogorelskij. Nigra kokino (10)


Li longe kushis tiel kaj kun amareco rememoradis pasintajn felichajn tagojn. Chiuj infanoj jam ghuis dolchan dormon, li sola ne povis dormighi.

«Ech Nigrulino min forlasis», - ekpensis Aljosha, kaj larmoj denove ekfluis el liaj okuloj.

Subite… littuko che la apuda lito movighis same kiel dum la unua tago, kiam al li aperis la nigra kokino.

Lia koro komencis pulsi pli forte… li deziris, ke Nigrulino ree venu el sub la lito, sed li ne audacis esperi, ke lia deziro plenumighu.

- Nigrulino, Nigrulino! - li fine diris duonvoche.

La littuko levighetis, kaj lian liton surflugis la nigra kokino.

- Ho Nigrulino! - Aljosha diris ekster si pro ghojo. - Mi ne audacis esperi, ke mi revidu vin! Chu vi ne forgesis min?

- Ne, - ghi respondis, - mi ne povas forgesi vian komplezon, kvankam tiu Aljosha, kiu savis min de morto, tute ne similas tiun, kiun mi nun vidas antau mi. Vi estis tiam bonkora knabo, modesta kaj ghentila, kaj chiuj amis vin, kaj nun… mi ne rekonas vin!

Aljosha ekploris amare, kaj Nigrulino daure donis al li edifojn. Ghi longe parolis kun li kaj kun larmoj petegis lin korektighi. Fine, kiam jam estis aperonta taglumo, la kokino diris al li:

- Nun mi devas forlasi vin, Aljosha! Jen estas la kanaba semeto, kiun vi elfaligis en la korto. Vi pensis vane, ke vi perdis ghin senrevene. Nia regho estas tro grandanima por tio, ke senigi vin je chi tiu donaco pro via malsingardo. Tamen memoru, ke vi donis vorton de honesto gardi en sekreto chion, kio al vi estas konata pri ni… Aljosha, ne aldonu al viaj nunaj malbonaj proprecoj ankorau pli malbonan - sendankecon!

Aljosha kun admiro prenis sian karan semeton el kruretoj de la kokino kaj promesis strechi siajn chiujn fortojn por korektighi.

- Vi vidos, kara Nigrulino, - li diris, - ke mi jam hodiau farighos tute alia.

- Ne pensu, ke oni facile savas sin de malvirtoj, kiam ili jam superfortis onin. Malvirtoj kutime envenas tra la pordo, sed eliras tra fendeto, do se vi volas korektighi, vi devas senchese kaj rigore observi vin. Do adiauu, al ni tempas disighi!

Aljosha, restinte sola, komencis pririgardi sian semeton kaj ne povis sufiche admiri ghin. Nun li ja estis tute trankvila pri la leciono, kaj la hieraua malghojo restigis en li neniun spuron. Li kun ghojo pensis pri tio, kiel chiuj miros, kiam li senerare parolos la dudek paghojn, kaj la penso, ke li ree superos siajn kunulojn, kiuj ne volis paroli kun li, karesis lian memamon. Kvankam li ne forgesis pri korektigo de li mem, li tamen pensis, ke tio ne povas esti tiel malfacila, kiel parolis Nigrulino. «Chu ne de mi dependas korektighi?! - pensis li. - Se mi nur ekvolos, chiuj ree amos min».

Ve, kompatinda Aljosha ne sciis, ke por korektigo de si mem oni komencu per tio, ke oni forjhetu memamon kaj superfluan memfidon.

Kiam matene la infanoj kolektighis en la klasoj, oni vokis Aljosha supren. Li envenis kun ghoja kaj venka aspekto.

- Chu vi scias vian lecionon? - la instruisto demandis, severe ekrigardinte al li.

- Mi scias, - Aljosha respondis kuraghe.

Li komencis paroli kaj parolis chiujn dudek paghojn sen plej malgranda eraro kaj halto. La instruisto estis ekster si pro miro, kaj Aljosha jhetadis al siaj kunuloj fieraj rigardetojn.

De la instruistaj okuloj ne kashighis la fiera aspekto de Aljosha.

- Vi scias vian lecionon, - li diris al li, - tio veras, sed kial hierau vi ne volis diri ghin?

- Hierau mi ne sciis ghin, - Aljosha respondis.

- Ne povas esti! - la instruisto interrompis lin. - Hierau vespere vi diris al mi, ke vi scias nur du paghojn, kaj ech tiujn malbone, sed nun vi senerare parolis chiujn dudek! Kiam do vi ellernis ghin?

Aljosha eksilentis. Fine li diris per tremanta vocho:

- Mi ellernis ghin hodiau matene!

Sed subite chiuj infanoj, afliktitaj de lia fiereco, ekkriis unuvoche:

- Li diras malveron, hodiau matene li ech ne prenis la libron en la manojn!

Aljosha ektremis, mallevis la okulojn kaj diris neniun vorton.

- Do respondu! - la instruisto daurigis. - Kiam vi ellernis la lecionon?

Sed Aljosha ne rompis silenton: li tiel estis afekciita de chi tiu neatendita demando kaj malfavoro, montrita de liaj chiuj kunuloj, ke li ne povis rekonsciighi.

Intertempe la instruisto, jughante ke li antautage ne volis diri la lecionon pro obstino, ekopiniis necesa severe puni lin.

- Ju pli multe da kapabloj kaj talento vi havas de naturo, - li diris al Aljosha, - des pli modesta kaj obeema vi devas esti. La racio estas donita al vi ne por tio, ke vi malbonuzu ghin. Vi meritas punon pro hieraua obstino, kaj hodiau vi ankorau pligrandigis vian kulpon per tio, ke vi mensogis. Sinjoroj, - la instruisto daurigis, turninte sin al la pensionatuloj, - mi malpermesas al vi chiuj paroli kun Aljosha ghis kiam li tute korektighos. Kaj char tio eble estas por li malgranda puno, do venigu vergojn.

Oni alportis vergojn… Aljosha estis en malespero! Unuafoje ekde la pensionato ekestis oni punas per vergoj, kaj kiun - Aljosha, kiu pensis pri si ion, kiu jughis sin pli bona kaj sagha el chiuj! Kia honto!..

Li ploregante jhetis sin al la instruisto kaj promesis tute korektighi.

- Vi devis pli frue pensi pri tio, - estis la respondo.

Larmoj kaj pento de Aljosha kortushis la kunulojn, kaj ili komencis peti pri lia pardono. Kaj Aljosha, sentante, ke li ne meritis ilian kompaton, ekploris ankorau pli amare.

- Bone! - la instruisto diris fine. - Mi pardonos vin lau la peto de viaj kunuloj, sed kun la kondicho, ke vi antau chiuj konfesu vian kulpon kaj klarigu, kiam vi ellernis la taskitan lecionon.

Aljosha tute perdis la kapon… li forgesis la promeson, donitan al la subtera regho kaj lia ministro, kaj komencis rakonti pri la nigra kokino, pri la kavaliroj, pri la malgrandaj homoj…

La instruisto ne lasis lin findiri.

- Kio! - li kriis kun kolero. - Anstatau penti pri via malbona konduto, vi elpensis moki min, rakontante fabelon pri nigra kokino?.. Tio jam troas. Ne, infanoj, vi vidas mem, ke ne eblas ne puni lin!

Kaj oni vergis kompatindan Aljosha!


Долго лежал он таким образом и с горестию вспоминал о минувших счастливых днях. Все дети уже наслаждались сладким сном, один только он заснуть не мог!

«И Чернушка меня оставила», - подумал Алеша и слезы вновь полились у него из глаз.

Вдруг... простыня у соседней кровати зашевелилась подобно как в первый тот день, когда к нему явилась черная курица. Сердце в нем стало биться сильнее... Он желал, чтоб Чернушка вышла опять из-под кровати, но не смел надеяться, что желание его исполнится.

- Чернушка, Чернушка! - сказал он наконец вполголоса.

Простыня приподнялась, и к нему на постель взлетела черная курица.

- Ах, Чернушка! - сказал Алеша вне себя от радости. - Я не смел надеяться, что с тобою увижусь Ты меня не забыла?

- Нет, - отвечала она, - я не могу забыть оказанной тобою услуги, хотя тот Алеша, который спас меня от смерти, вовсе не похож на того, которого теперь перед собою вижу. Ты тогда был добрый мальчик, скромный и учтивый, и все тебя любили, а теперь... я не узнаю тебя!

Алеша горько заплакал, а Чернушка продолжала давать ему наставления.

Долго она с ним разговаривала и со слезами упрашивала его исправиться.

Наконец, когда уже начинал показываться дневной свет, курочка ему сказала:

- Теперь я должна тебя оставить, Алеша! Вот конопляное зерно, которое выронил ты на дворе. Напрасно ты думал, что потерял его невозвратно. Король наш слишком великодушен, чтоб лишить тебя оного за твою неосторожность.

Помни, однако, что ты дал честное слово сохранять в тайне все, что тебе о нас известно... Алеша, к теперешним худым свойствам твоим не прибавь еще худшего - неблагодарности!

Алеша с восхищением взял любезное свое семечко из лапок курицы и обещался употребить все силы свои, чтоб исправиться!

- Ты увидишь, милая Чернушка, - сказал он, - что я сегодня же совсем другой буду.

- Не полагай, - отвечала Чернушка, - что так легко исправиться от пороков, когда они уже взяли над нами верх. Пороки обыкновенно входят в дверь, а выходят в щелочку, и потому, если хочешь исправиться, то должен беспрестанно и строго смотреть за собою. Но прощай, пора нам расстаться!

Алеша, оставшись один, начал рассматривать свое зернышко и не мог им налюбоваться. Теперь-то он совершенно спокоен был насчет урока, и вчерашнее горе не оставило в нем никаких следов. Он с радостью думал о том, как будут все удивляться, когда он безошибочно проговорит двадцать страниц, - и мысль, что он опять возьмет верх над товарищами, которые не хотели с ним говорить, ласка-ла его самолюбие. Об исправлении самого себя он хотя и не забыл, но думал, что это не может быть так трудно, как говорила Чернушка. «Будто не от меня зависит исправиться! - мыслил он. - Стоит только захотеть, и все опять меня любить будут...»

Увы, бедный Алеша не знал, что для исправления самого себя необходимо начать с того, чтоб откинуть самолюбие и излишнюю самонадеянность.

Когда поутру собрались дети в классы, Алешу позвали вверх. Он пошел с веселым и торжествующим видом.

- Знаете ли вы урок ваш? - спросил учитель, взглянув на него строго.

- Знаю, - отвечал Алеша смело.

Он начал говорить и проговорил все двадцать страниц без малейшей ошибки и остановки. Учитель вне себя был от удивления, а Алеша гордо посматривал на своих товарищей!

От глаз учителя не скрылся гордый вид Алешин.

- Вы знаете урок свой, - сказал он ему, - это правда, но зачем вы вчера не хотели его сказать?

- Вчера я не знал его, - отвечал Алеша.

- Быть не может! - прервал его учитель. - Вчера ввечеру вы мне сказали, что знаете только две страницы, да и то плохо, а теперь без ошибки проговорили все двадцать! Когда же вы его выучили?

Алеша замолчал. Наконец дрожащим голосом сказал он:

- Я выучил его сегодня поутру! Но тут вдруг все дети, огорченные его надменностию, закричали в один голос:

- Он неправду говорит, он и книги в руки не брал сегодня поутру!

Алеша вздрогнул, потупил глаза в землю и не сказал ни слова.

- Отвечайте же! - продолжал учитель. - Когда выучили вы урок?

Но Алеша не прерывал молчания: он так поражен был сим неожиданным вопросом и недоброжелательством, которое оказывали ему все его товарищи, что не мог опомниться.

Между тем учитель, полагая, что он накануне не хотел сказывать урока из упрямства, счел за нужное строго наказать его.

- Чем более вы от природы имеете способностей и дарований, - сказал он Алеше, - тем скромнее и послушнее вы должны быть. Не для того Бог дал вам ум, чтоб вы во зло его употребляли. Вы заслуживаете наказание за вчерашнее упрямство, а сегодня вы еще увеличили вину вашу тем, что солгали. Господа! - продолжал учитель, обратясь к пансионерам. - Запрещаю всем вам говорить с Алешею до тех пор, пока он совершенно исправится. А так как, вероятно, для него это небольшое наказание, то велите подать розги.

Принесли розги... Алеша был в отчаянии! В первый еще раз с тех пор, как существовал пансион, наказывали розгами, и кого же - Алешу, который так много о себе думал, который считал себя лучше и умнее всех! Какой стыд!..

Он, рыдая, бросился к учителю и обещался совершенно исправиться...

- Надобно было думать об этом прежде, - был ему ответ.

Слезы и раскаяние Алеши тронули товарищей, и они начали просить за него. А Алеша, чувствуя, что не заслужил их сострадания, еще горше стал плакать.

Наконец учитель приведен был в жалость.

- Хорошо! - сказал он. - Я прощу вас ради просьбы товарищей ваших, но с тем, чтобы вы перед всеми признались в вашей вине и объявили, когда вы выучили заданный урок.

Алеша совершенно потерял голову: он забыл обещание, данное подземельному королю и его министру, и начал рассказывать о черной курице, о рыцарях, о маленьких людях...

Учитель не дал ему договорить.

- Как! - вскричал он с гневом. - Вместо того, чтобы раскаяться в дурном поведении вашем, вы меня еще вздумали дурачить, рассказывая сказку о черной курице?.. Это слишком уж много. Нет, дети, вы видите сами, что его нельзя не наказать!

И бедного Алешу высекли!

<< >>