II

Лето стояло жаркое, и с каждым днем мух являлось все больше и больше. Они падали в молоко, лезли в суп, в чернильницу, жужжали, вертелись и приставали ко всем. Но наша маленькая Мушка успела сделаться уже настоящей большой мухой и несколько раз чуть не погибла. В первый раз она увязла ножками в варенье, так что едва выползла; в другой раз спросонья налетела на зажженную лампу и чуть не спалила себе крылышек; в третий раз чуть не попала между оконных створок, - вообще приключений было достаточно.

— Что это такое: житья от этих мух не стало!.. - жаловалась кухарка. - Точно сумасшедшие, так и лезут везде... Нужно их изводить.

Даже наша Муха начала находить, что мух развелось слишком много, особенно в кухне. По вечерам потолок покрывался точно живой, двигавшейся сеткой. А когда приносили провизию, мухи бросались на нее живой кучей, толкали друг друга и страшно ссорились. Лучшие куски доставались только самым бойким и сильным, а остальным доставались объедки. Паша была права.

Но тут случилось нечто ужасное. Раз утром Паша вместе с провизией принесла пачку очень вкусных бумажек - то есть они сделались вкусными, когда их разложили на тарелочки, обсыпали мелким сахаром и облили теплой водой.

— Вот отличное угощенье мухам! - говорила кухарка Паша, расставляя тарелочки на самых видных местах.

Мухи и без Паши догадались, что это делается для них, и веселой гурьбой накинулись на новое кушанье. Наша Муха тоже бросилась к одной тарелочке, но ее оттолкнули довольно грубо.

— Что вы толкаетесь, господа? - обиделась она. - А впрочем, я уж не такая жадная, чтобы отнимать что-нибудь у других. Это, наконец, невежливо...

Дальше произошло что-то невозможное. Самые жадные мухи поплатились первыми... Они сначала бродили, как пьяные, а потом и совсем свалились. Наутро Паша намела целую большую тарелку мертвых мух. Остались живыми только самые благоразумные, а в том числе и наша Муха.

— Не хотим бумажек! - пищали все. - Не хотим...

Но на следующий день повторилось то же самое. Из благоразумных мух остались целыми только самые благоразумные. Но Паша находила, что слишком много и таких, самых благоразумных.

— Житья от них нет... - жаловалась она.

Тогда господин, которого звали папой, принес три стеклянных, очень красивых колпака, налил в них пива и поставил на тарелочки... Тут попались и самые благоразумные мухи. Оказалось, что эти колпаки просто мухоловки. Мухи летели на запах пива, попадали в колпак и там погибали, потому что не умели найти выхода.

— Вот теперь отлично!.. - одобряла Паша; она оказалась совершенно бессердечной женщиной и радовалась чужой беде.

Что же тут отличного, посудите сами. Если бы у людей были такие же крылья, как у мух, и если бы поставить мухоловки величиной с дом, то они попадались бы точно так же... Наша Муха, наученная горьким опытом даже самых благоразумных мух, перестала совсем верить людям. Они только кажутся добрыми, эти люди, а в сущности только тем и занимаются, что всю жизнь обманывают доверчивых бедных мух. О, это самое хитрое и злое животное, если говорить правду!..

Мух сильно поубавилось от всех этих неприятностей, а тут новая беда. Оказалось, что лето прошло, начались дожди, подул холодный ветер, и вообще наступила неприятная погода.

— Неужели лето прошло? - удивлялись оставшиеся в живых мухи. - Позвольте, когда же оно успело пройти? Это наконец несправедливо... Не успели оглянуться, а тут осень.

Это было похуже отравленных бумажек и стеклянных мухоловок. От наступавшей скверной погоды можно было искать защиты только у своего злейшего врага, то есть господина человека. Увы! Теперь уже окна не отворялись по целым дням, а только изредка - форточки. Даже само солнце и то светило точно для того только, чтобы обманывать доверчивых комнатных мух. Как вам понравится, например, такая картина? Утро. Солнце так весело заглядывает во все окна, точно приглашает всех мух в сад. Можно подумать, что возвращается опять лето... И что же, - доверчивые мухи вылетают в форточку, но солнце только светит, а не греет. Они летят назад - форточка закрыта. Много мух погибло таким образом в холодные осенние ночи только благодаря своей доверчивости.

— Нет, я не верю, - говорила наша Муха. - Ничему не верю... Если уж солнце обманывает, то кому же и чему можно верить?

Понятно, что с наступлением осени все мухи испытывали самое дурное настроение духа. Характер сразу испортился почти у всех. О прежних радостях не было и помину. Все сделались такими хмурыми, вялыми и недовольными. Некоторые дошли до того, что начали даже кусаться, чего раньше не было.

У нашей Мухи до того испортился характер, что она совершенно не узнавала самой себя. Раньше, например, она жалела других мух, когда те погибали, а сейчас думала только о себе. Ей было даже стыдно сказать вслух, что она думала:

"Ну и пусть погибают - мне больше достанется".

Во-первых, настоящих теплых уголков, в которых может прожить зиму настоящая, порядочная муха, совсем не так много, а во-вторых, просто надоели другие мухи, которые везде лезли, выхватывали из-под носа самые лучшие куски и вообще вели себя довольно бесцеремонно. Пора и отдохнуть.

Эти другие мухи точно понимали эти злые мысли и умирали сотнями. Даже не умирали, а точно засыпали. С каждым днем их делалось все меньше и меньше, так что совершенно было не нужно ни отравленных бумажек, ни стеклянных мухоловок. Но нашей Мухе и этого было мало: ей хотелось остаться совершенно одной. Подумайте, какая прелесть - пять комнат, и всего одна муха!..

II.

La somero estis varmega, kaj chiun tagon aperis chiam pli multaj mushoj. Ili faladis en lakton, en supon, en inkujon, zumadis, flugadis kaj tedis chiujn. Nia malgranda musheto jam farighis granda musho kaj kelkajn fojojn riskis perei. Unuan fojon ghi enigis siajn piedetojn en konfitajhon, tiel ke ghi apenau sukcesis elighi, alian fojon pro duondormo ghi surflugis sur brulantan lampon kaj preskau ekbruligis siajn flugiletojn; trian fojon ghi preskau estis dispremita inter fenestraj kadroj, - unuvorte, okazintajhoj estis sufiche multaj.

- Kio estas tio? Vivo farighas neebla pro tiuj chi mushoj! - plendis la kuiristino; - Kvazau frenezaj ili chien enighadas... Necesas ilin ekstermi.

Ech nia musho komencis opinii, ke aperis tro multaj mushoj, precipe en kuirejo. Chiuvespere la plafono estis kovrita kvazau per viva movighanta reto, kaj kiam oni alportis provizajhon, mushoj sin jhetis sur ghin, kiel viva amaso, pushadis unuj la aliajn kaj treege intermalpacighis. La plej bonaj pecoj estis akirataj nur de la plej lertaj kaj fortaj, kaj al ceteraj restis nur manghrestajhoj. Paulinjo estis prava.

Sed poste okazis io terura. Iun fojon, matene, Paulinjo alportis kune kun provizajho tre bongustajn paperojn, t.e. ili farighis bongustaj, kiam oni dismetis ilin sur teleretoj, surshutis pulvorigitan sukeron kaj survershis varman akvon.

- Jen bonega regalo por mushoj! - parolis la kuiristino Paulinjo, dismetante teleretojn sur la plej videblaj lokoj.

La mushoj mem divenis, ke tio chi estas farata por ili kaj gajamase surjhetis sin sur la novan manghajhon. Nia musho ankau rapidis al unu telereto, sed oni forpushis ghin maldelikate.

- Pro kio vi pushas, sinjoroj? - demandis ghi ofendita. - Cetere mi ja ne estas tiel avida, por forpreni ion de aliaj. Tio chi estas tro malghentila.

Poste okazis io stranga. La plej avidaj mushoj malsanighis unuaj... Ili komence iradis kiel ebriaj, poste ili tute faladis. Matene Paulinjo elbalais grandan teleron plenan da malvivaj mushoj. Restis vivaj nur la prudentaj, inter ili - ankau nia musho.

- Ni ne plu volas paperojn! - pepis chiuj. - Ni ne plu volas!

Sed tamen la sekvantan tagon ripetighis la sama afero. El la prudentaj mushoj restis vivaj nur la plej prudentaj. Sed Paulinjo trovis, ke estas ech tro multe da tiaj plej prudentaj.

- Vivo estas neebla pro ili... - plendis shi.

Tiam la sinjoro, kiun oni nomis pachjo, alportis tri vitrajn tre belajn kloshojn, envershis en ilin bieron kaj metis ilin sur telerojn. Tie chi kaptighis ech la plej prudentaj mushoj. Montrighis, ke chi tiuj kloshoj estis simple mushkaptiloj. Mushojn allogadis la biera odoro, ili enighadis sub la kloshon kaj tie pereis, char ili ne sciis trovi elirejon.

- Jen nun bonege! - aprobis Paulinjo.

Shi montrighis entute senkora virino kaj gajighis pro la musha malfelicho.

Kio do en tio estas bonega? Nur pripensu! Se homoj havus samajn flugilojn, kiel havas mushoj, kaj se oni metus mushkaptilojn grandajn kiel domo, ili ankau enflugus tien. Nia musho, instruita per la maldolcha sperto ech de la plej prudentaj mushoj, entute chesis kredi al homoj. Ili nur shajnas bonaj, sed esence ne estas tiaj! Ili okupas sin dum sia tuta vivo nur per tio, ke ili trompas konfidemajn malfelichajn mushojn. Ho, homo estas la plej ruza kaj malbona besto, vere!

Mushoj tre malmultighis pro chiuj malagrablajhoj, kaj poste okazis nova malfelicho. La somero pasis, komencighis pluvoj, ekblovis malvarma vento, kaj unuvorte farighis malagrabla vetero.

- Chu efektive pasis la somero? - miradis la restintaj vivaj mushoj. - Kiel do ghi jam sukcesis pasi? Tio estas nejusta.

Tio estis efektive pli fatala ol venenumitaj paperoj au vitraj mushkaptiloj. Oni povis serchi rifughejon kontrau la malbona vetero nur che sia plej granda malamiko, t.e. che sinjoro homo. Ho ve! nun la fenestroj jam ne estis malfermitaj tutan tagon, sed nur iufoje - la fenestretoj. Ech la suno mem lumas kvazau nur por trompi konfidemajn chambrajn mushojn. Kiel plachas al vi ekzemple tia afero? Matene la suno tiel gaje enrigardas en chiujn fenestrojn, kvazau ghi invitus chiujn mushojn en ghardenon. Oni povus opinii, ke revenis la somero... Kaj jen konfidemaj mushoj elflugas tra la fenestreto, sed la suno nur lumas, ne varmigas. Ili flugas reen, - la fenestreto estas fermita. Multe da mushoj pereis tiel dum malvarmaj autunaj noktoj, nur dank' al sia konfidemo.

- Ne, mi ne plu kredas, - parolis nia musho. - Nenion plu mi kredas... Se ech la suno trompas, al kiu oni povas konfidi?

Kompreneble kun alveno de l' autuno chiuj mushoj havis la plej malbonan humoron. La karaktero malbonighis preskau che chiuj. Antauaj ghojoj entute malestis. Chiuj havis tiel malgajajn vizaghojn kaj farighis tiel malviglaj kaj malkontentaj! Iuj ech komencis mordi, kio antaue tute ne okazis.

La karaktero de nia musho tiel malbonighis, ke ghi tute ne rekonis sin mem. Antaue, ekzemple, ghi kompatis aliajn mushojn, kiam ili pereis, sed nun ghi pensis nur pri si mem. Ghi ech ne hontis diri laute, ke ghi pensis sekrete:

- Nu, ili pereu - por mi pli multe restos!

Unue, la varmaj anguloj, en kiuj bonkonduta musho povas travivi la vintron, estas tute ne tiel multaj; due, estis tedaj aliaj mushoj, kiuj chie enighadis kaj ekkaptis el-sub la nazo plej bonajn pecojn kaj unuvorte kondutis sufiche senceremonie. Tempo estas nun por ripozi.

Tiuj chi aliaj mushoj kvazau komprenis tiujn malbonajn pensojn kaj mortadis pocente. Ech ne mortis ili, sed kvazau ekdormis. Chiutage ili farighis chiam pli malmultaj, tiel ke jam superfluaj estis venenumitaj paperoj kaj vitraj mushkaptiloj. Sed por nia musho ech tio chi ne estis suficha: ghi volis resti tute sola. Vi pensu nur, kia agrablajho: kvin chambroj kaj nur unu sola musho!

<< >>