КУКУШОНОК, ПРИНЦ С НАШЕГО ДВОРА


Заяц играет зайца

 

Когда Сашка открыл глаза, то увидел, что стоит на своей лестничной площадке.

Он позвонил, и мама сразу открыла, будто ждала, звонка:

— Мамочка, это я! — сказал Сашка.

— Сашок? — переспросила мама и сначала счастливо улыбнулась, а потом сказала:

— Ты превратился в зайца?! Какой ужас! Оставался бы уж лучше невидимкой!

— Мамочка, мамочка! Это мой друг Заяц, — сказал Сашка. — А я как был невидимкой, так пока и остался.

— Очень рада познакомиться с другом моего сына, — сказала Сашина мама, немного покраснев. — И пожалуйста, простите меня. Меня зовут Анна Максимовна, но лучше называйте меня просто — тётя Аня.

— А меня зовут Заяц Зайцевич, но лучше называйте меня просто Заяц.

— Чего это мы стоим на площадке? — сказала Сашина мама и пропустила Сашку и Зайца впереди себя.

Заяц с мамой прошли в мамину комнату, а Сашка юркнул в свою, и сквозь тонкую стенку он услышал их голоса. Заяц хорошо и интересно рассказывал, как надо зимой хранить морковку в норе, а мама — как шинковать капусту.

Сашка понял, что Заяц и мама понравились друг другу, и больше не прислушивался к их беседе, тем более что пора было приниматься за свои дела.

Он сбросил тяжёлый дедушкин мешок на пол и прошептал три слова:

— Тамбарато клуторео римбеоно!

Гном появился в тот же миг; он потрогал мешок и сказал Сашке:

— Молодец! Скорее в ванную.

Гном высыпал всё, что было в мешке, в ванну, и она наполнилась золотой пеной. Всплывшие наверх тёмные веснушки гном собрал черпаком, как снимают пенку, когда варят варенье, и слил их в раковину.

Несколько секунд он думал, озабоченно наморщив лоб, потом улыбнулся, повесил на крючок для полотенец свою синюю с красной кисточкой шапку, сорвал с головы одуванчик и из стебля выжал пять капель густого молочно-белого сока. Пена посветлела и стала похожа на взбитый белок.

— Раздевайся! — скомандовал гном.

С головой нырнув в тёплую пену, Сашка снова услышал тонкий голос гнома:

— Пусть всё станет, как прежде! Всё! Всё! Всё!

Вынырнув, Сашка увидел свои руки, а скосив глаза, увидел нос и понял, что стал видимым.

Ему захотелось закричать во весь голос «ура», но он удержался и подбежал к зеркалу.

— Всё, как было, — довольным голосом проговорил гном. — И веснушки светятся…

Сашка понял, что гном снова немного напутал, но, взглянув на своё отражение, не огорчился, а, может быть, даже обрадовался тому, что всё осталось по-прежнему.

Надо было поскорей поблагодарить гнома, но, когда Сашка обернулся, в ванной никого не оказалось.

«Жалко», — грустно подумал Сашка.

Из коридора он услышал голос Зайца:

— Я вас обязательно научу бегать «вздвойкой» и делать «скидку». Вот увидите, это совсем легко!

— Спасибо! — ответила мама. — Но бегать «вздвойкой» по городу не разрешит милиция и…

Она не закончила, потому что в этот миг Сашка переступил порог.

— Кукушонок! — воскликнула мама и бросилась обнимать его.

Зазвонил телефон. Мама сняла трубку, и Сашка услышал недовольный голос Марии Петровны:

— Мы начинаем наш новогодний спектакль, дорогая Анна Максимовна. Все уже в костюмах, загримированы, а вашего сына нет и нет…

— Он сейчас придёт, — через силу сказала мама. — Сейчас, сию минуту, — и, опустив трубку, почти упала на стул.

— Что с тобой? — испуганно спросил Сашка.

— Костюм… — еле слышно ответила мама. — Я подумала : раз ты невидимый, зачем же шить заячий костюмчик.

Она открыла шкаф и вынула распоротые муфту и горжетку :

— Боже мой, как нам быть?!

Сашка молчал.

— А если мне сыграть эту роль? — вдруг предложил Заяц. — Я всегда мечтал сыграть в настоящем спектакле.

Сашка и Заяц вперегонки побежали в школу на новогодний утренник. А мама осталась дома.

Спектакль прошёл хорошо, но лучше всех сыграл Заяц. Когда опустился занавес, его вызывали без конца. После утренника Мария Петровна позвонила Сашиной маме:

— Это просто удивительно, как играл ваш сын! Я человек сдержанный, но не удержалась и аплодировала. Как он вошёл в роль, какая собранность… От всей души поздравляю!

Анна Максимовна хотела сказать всю правду, но подумала, что Заяц и Сашка обидятся на неё, если она выдаст их тайну, а Мария Петровна всё равно не поверит, скажет: бабушкины сказки…

Leporo prezentas leporon

 

Kiam Sashka malfermis la okulojn, li ekvidis, ke li staras en sia shtuparejo.

Li sonorigis, kaj panjo tuj malfermis, kvazau atendis la sonoron.

— Panjo, estas mi! — diris Sashka.

— Sachjo? — redemandis panjo kaj komence feliche ridetis, sed poste diris:

— Chu vi transformighis en leporon?! Kia teruro! Prefere ke vi restu nevideblulo!

— Panjo, panjo! Tio estas mia amiko Leporo, — diris Sashka. — Sed mi kiel estis nevideblulo, tiel ankorau restis.

— Mi tre ghojas konatighi kun amiko de mia filo, — diris panjo de Sashka, iomete rughighinte. — Kaj bonvolu pardoni min. Mi nomighas Anna Maksimovna, sed nomu min simple — onjo Anja.

— Kaj mi nomighas Leporo Leporido, sed nomu min simple Leporo.

— Kial ni staras en la shtuparejo? — diris panjo de Sashka kaj lasis Sashka kaj Leporon antau si.

Leporo kun panjo iris al la panja chambro kaj Sashka englitis la sian, kaj tra maldika muro li audis iliajn vochojn. Leporo bone kaj interese rakontadis, kieloni devas vintre konservi karoton en truo, kaj panjo — kiel tranchi brasikon.

Sashka komprenis, ke Leporo kaj panjo ekplachis unu al la alia, kaj ne auskultis plu ilian konversacion, des pli, ke tempis okupighi pri siaj aferoj.

Li faligis la pezan avan sakon surplanken kaj flustris la tri vortojn:

— Tambarato klutoreo rimbeono!

La gnomo tuj aperis; li tushis la sakon kaj diris al Sashka:

— Bravulo! Rapide en la banchambron!

La gnomo elshutis chion, kio estis en la sako, en la bankuvon, kaj ghi plenighis je ora shaumo. La gnomo kolektis per cherpilo la elnaghintajn supren malhelajn lentugojn, kiel oni deprenas shaumon, kiam oni kuiras konfitajhon, kaj elvershis ilin en la lavujon.

Dum kelkaj sekundoj li pensis, zorgoplene sulkiginte la frunton, poste ridetis, pendigis sur hoko por bantukoj sian bluan kun rugha kvasteto chapon, forshiris de la kapo leontodon kaj forpremis el la tigo kvin gutojn da densa laktoblanka suko. La shaumo plihelighis kaj farighis simila al kirlita ovoblanko.

— Senvestigu vin! — komandis la gnomo.

Ghiskape plonghinte en la varman shaumon, Sashka denove audis maldikan vochon de la gnomo:

— Chio estu kiel antaue! Chio! Chio! Chio!

Elplonghinte, Sashka ekvidis siajn manojn, strabinte li ankau ekvidis la nazon, kaj komprenis, ke farighis videbla.

Li volis krii tutvoche «hura», sed detenis sin kaj alkuris la spegulon.

— Chio estas, kiel estis, — per kontenta vocho parolis la gnomo. — Kaj la lentugoj lumas…

Sashka komprenis, ke la gnomo denove iomete misfaris, sed rigardinte sian respegulon, ne afliktighis, sed eble ech ekghojis pri tio, ke chio restis kiel antaue.

Oni devis rapide danki la gnomon, sed kiam Sashka sin turnis, en la banchambro estis neniu.

«Domaghe», — malgaje ekpensis Sashka.

El la koridoro li ekaudis vochon de Leporo.

— Mi vin nepre instruos kuri «duoblajhe» kaj fari «dejheton». Vi do ekvidos, tio estas tute facila!

— Dankon! — respondis panjo. — Sed kuri «duoblajhe» en la urbo ne permesos la milico kaj…

Shi ne finis, char je tiu sekundo Sashka transpashis la sojlon.

— Kukolido! — eksklamaciis panjo kaj impetis brakumi lin.

Eksonoris la telefono. Panjo prenis la auskultilon, kaj Sashka ekaudis malkontentan vochon de Maria Petrovna:

— Ni komencas nian novjaran spektaklon, kara Anna Maksimovna. Chiuj jam estas en la kostumoj, shminkitaj, sed via filo ne estas kaj ne estas…

— Li venos tuj, — apenau audeble diris panjo. — Nun, chi-minute, — kaj lasinte la auskultilon, preskau falis sur la seghon.

— Kio estas pri vi? — time demandis Sashka.

— La kostumo… — apenau audeble respondis panjo. — Mi pensis: se vi estas nevidebla, por kio do kudri leporan kostumeton.

Shi malfermis la shrankon kaj eligis malkudritajn mufon kaj peltan kolumon:

— Dio, kion ni faru?!

Sashka silentis.

— Sed se mi ludu la rolon? — subite proponis Leporo. — Mi chiam revis ludi en vera spektaklo.

Sashka kaj Leporo vetkure ekkuris al la lernejo al la novjara matenfesto. Kaj panjo restis hejme.

La spektaklo pasis bone, sel pli bone el chiuj ludis Leporo. Kiam mallevighis la kurteno, oni elvokadis lin senfine. Post la matenfesto Maria Petrovna telefonis al panjo de Sashka:

— Simple mirindas, kiel ludis via filo! Mi estas malpasia homo, sed ech mi ne detenis min kaj aplaudis. Kiel li eniris la rolon, kia maldistreco… Mi tutkore gratulas!

Anna Maksimovna volis diri tutan veron, sed ekpensis, ke Leporo kaj Sashka ofendighos al shi, se shi perfidos ilian sekreton, ankau Maria Petrovna tute egale ne kredos, diros: avinjaj fabeloj…

<< >>