Тибетское Евангелие

Е. Лазарев. Тибетское сказание об Иисусе

"И у книг есть своя судьба". Этот латинский афоризм в полной мере применим к "Тибетскому Евангелию" - центральноазиатскому апокрифическому сказанию об Иссе, как на Востоке называют Иисуса Христа. Первый европейский (французский) перевод сказания издан в Париже в 1894 году. Русский перевод вышел в свет в харьковском журнале "Вера и разум" и отдельной брошюрой - в Петербурге, в издательстве "Вестник знания" (1910 год).

Эти публикации нельзя назвать научными в современном смысле слова: их текст несколько популяризирован, отсутствует поясняющий комментарий. Вместе с тем содержание апокрифа представляет несомненный интерес. Он повествует о том периоде жизни Иисуса, о котором молчат канонические евангелия (с 14 до 29 лет его жизни).

Какова предыстория текста? По словам русского журналиста Николая Нотовича, автора французского перевода, он обнаружил рукопись об Иссе в 1887 году. Путешествуя по Ладаку (Северная Индия), он сломал ногу и вынужден был надолго остановиться в буддийском монастыре Хемис. Он узнал, что в монастырской библиотеке хранятся сочинения об Иссе, написанные на тибетском языке. Как сообщает Нотович, единого текста не было: разрозненные рассказы об Иссе входили в сборник различных по содержанию рукописей. С помощью одного из лам Нотович выстроил их в хронологической последовательности. Лама рассказал ему о сохранившихся в монастыре сведениях об этих текстах. Предания об Иссе, по его словам, были записаны в Индии на языке пали в середине 1 века н.э. со слов людей, видевших Иссу , когда он жил в Индии и Непале, а также со слов индийских купцов, которые поддерживали торговые связи с Иерусалимом. Около 200 года палийские свитки привезли из Непала в Тибет. Впоследствии их перевели на тибетский язык в монастыре на горе Марбур близ Лхасы. В Хемисе хранились копии этих переводов. *1

Вторым европейцем, который подтверждает существование рукописи, был Н. К. Рерих. Он посетил Ладак в 1925 году, во время своей Центрально-азиатской экспедиции. 19 сентября 1925 года Рерих записал в путевом дневнике: "... Мы узнали о подлинности рукописи об Иссе. В Хеми лежит действительно старый тибетский перевод с манускрипта, написанного на пали и находящегося в известном монастыре недалеко от Лхассы ... Сказки о подделке разрушены ... Понятно, почему рукопись сохранилась именно в Хеми. Это один из старейших монастырей Ладака, счастливо не разрушенный во время нашествия монголов". *2

Рерих приводит пространные цитаты из "Тибетского Евангелия". Их сравнение с переведенным Нотовичем текстом показывает, что Рерих пересказывает то же самое содержание иными словами; иногда у него встречается иная разбивка. Но пользовался ли он петербургским изданием 1910 года? Вряд ли. Рядом с ним был его сын - востоковед Ю. Н. Рерих, который свободно владел тибетским. По всей видимости, он и переводил для отца рукопись (или корректировал по ней текст Нотовича).

Рериху удалось обнаружить еще одну рукопись об Иссе. Отрывок из нее, помещенный в путевом дневнике, дополняет изданный Нотовичем текст (этот отрывок мы приводим в переводе Рериха). У Нотовича очень кратко говорится о пребывании Иссы в Гималаях и Тибете, в то время, как отрывок, приведенный Рерихом, целиком посвящен этому периоду. Кстати, во второй рукописи, в отличие от первой, не упоминается буддийское учение, что соответствует историческим данным: в 1 веке н.э. буддистов еще не было в Тибете.

До буддизма в Тибете была распространена религия "бон" - недостаточно хорошо исследованная даже в наши дни. Только в 1967 году европейским ученым стали доступны трактаты по этой религии, опубликованные в Индии. И в одном из них упоминается "чудотворец Есес из страны Иран", который появился "в стране Шаншун-Мар" (Северный Тибет). Дата его появления примерно соответствует началу нашей эры. В бонской иконографии Есес изображался справа от главного бога. *3 Но ведь и в христианской традиции Христос должен воссесть на престол "одесную Отца"! Наверное, тут можно говорить о влиянии христианства на древнюю тибетскую религию, причем о влиянии очень раннем: бонская традиция отличалась замкнутостью. Тем значительнее ее сближение с "Тибетским Евангелием". Понятно и указание - "чудотворец ... из страны Иран": путь из Иерусалима в Тибет, действительно, вероятнее всего проходил через Иран.

Таковы сведения из прошлого. А сейчас? Совсем недавно, в 1979 году, рукопись "Тибетского Евангелия" в монастыре Хемис видела Л. В. Шапошникова - известный советский востоковед. Нехватка времени не позволила ей сделать перевод. Рукопись имела заглавие: "Жизнь святого Иссы, наилучшего из сынов человеческих". Возраст рукописи? Л. В. Шапошникова определяет его приблизительно в пять-шесть веков. *4 Возможно, тогда и была изготовлена копия лхасского перевода для монастыря Хемис.

Получается, что тибетское сказание об Иссе претерпело по крайней мере тройной перевод: с пали на тибетский, с тибетского на французский и затем на русский язык. При переводах текст, скорее всего, редактировался. Например, у Нотовича географические названия принадлежат в основном XV-XIX векам. Это понятно: ведь он готовил публикацию для европейских читателей и древние названия были бы не понятны. Хотя их могли изменить на более поздние тибетские переводчики или переписчики. Например "страна ромеев" в значении "Римская империя" - название средневековое, византийское, возникшее не ранее IV века, когда Константинополь - столицу Византии - стали называть "Новым Римом" *5 "Джаггернат", "Раджпутан" (вместо "Джаганнатх", "Раджастхан") - названия времен английского колониального господства в Индии. Возможно, их ввел в свой вариант текста Нотович. В то же время индуистские (вишнуитские) предания относят почитание горы, где сейчас стоит храм бога Джаганнатха, к "золотому веку" *6, то есть к незапамятной древности. Не случайно упоминание в тексте Вьясы и Кришны: оба считаются воплощениями Вишну. Местные жители и сейчас называют Джаганнатха Кришной *7, так что здесь отражена исконная индийская традиция. Устные предания Ладака также близки к тибетским рукописям об Иссе, на что указывал Н.К. Рерих. *8

Словом, следы разновременных редакций "Тибетского Евангелия" несомненны. Но и наличие в нем достаточно древней основы вряд ли вызовет сомнение. А как же подробное исследование этого любопытного апокрифа, его соотношения с христианским каноном, буддийской и индуистской традициями? Пока мы только можем повторить слова, сказанные 80 лет назад автором русского перевода, архимандритом Хр. (его имя осталось неизвестным): "Улучшенные переводы индо-тибетских сказаний об Иисусе - дело Будущего". *9

Предлагаем вниманию читателя "Тибетское Евангелие" в переводе 1910 года.

*Примечания

*1 "Предварительные сведения" в кн.: Неизвестная жизнь Иисуса Христа. Спб., 1910.
*2 Рерих Н.К. Алтай-Гималаи. Рукопись. Архив П.Ф. Беликова. (См. также: Рерих Н.К. Алтай-Гималаи. М., 1974. с.88).
*3 Кузнецов Б. Тайны древних тибетских книг // Байкал. 1969 с.142-143.
*4 "Запись беседы с Л. В. Шапошниковой от 8 июля 1988 года.
*5 Аверинцев С.С. Предисловие в кн.: Византийская литература. М., 1974 с.3; Петросян Ю. А., Юсупов А. Р. Город на двух континентах. М., с.35-36.
*6 Рукавишникова Н.Ф. Колесница Джаганнатха. М., 1983. с.132-133.
*7 Там же. с.136.
*8 Рерих Н. К. Алтай - Гималаи. Рукопись. Архив П. Ф.Беликова
*9 Архимандрит Хр. Предисловие в кн.: Неизвестная жизнь Иисуса Христа. Спб.1910.


N.Roerich. Tibeto

 

Tibeta Evangelio

 

E.Lazarev. Tibeta legendo pri Jesuo

"Ankau libroj havas sian sorton". Chi tiu latina aforismo estas plenmezure aplikebla al "Tibeta Evangelio" - Centr-Azia apokrifa legendo pri Issa, kiel Jesuo Kristo estas nomata en Oriento. Unua Europa (franca) traduko de la legendo estis eldonita en Parizo en 1894. Rusa traduko ekvidis la mondon en Hharkova gazeto "Vera i razum" (Kredo kaj racio) kaj kiel aparta broshuro - en Peterburgo, en eldonejo "Vestnik znanija" (Heroldo de scio), 1910.

Oni ne povas nomi tiujn publikitajhojn sciencaj en nuntempa senco de tiu vorto: ilia teksto estas iom popularigita, mankas klariga komentaro. Tamen enhavo de la apokrifo sendube estas interesa. Ghi rakontas pri tiu periodo de vivo de Jesuo, pri kiu silentas la kanonaj evangelio (ekde 14-a ghis 29-a jaroj de lia vivo).

Kia estas antauhistorio de la teksto? Lau vortoj de rusa jhurnalisto Nikolao Notovich, autoro de la franca traduko, li trovis la manuskripton pri Issa en 1887. Vojaghante tra Ladak (Norda Hindio), li rompis kruron kaj estis devigita por longe resti en budhisma monakejo Hhemis. Li eksciis, ke en la monakeja biblioteko gardatas verkoj pri Issa, skribitaj en tibeta lingvo. Kiel informas Notovich, unueca teksto ne ekzistis: unuopaj rakontoj pri Issa trovighis en kolekton da diversaj lauenhave manuskriptoj. Kun helpo de unu el lamaoj Notovich vicigis ilin lau kronologia ordo. La lamao rakontis al li pri konservighintaj en la monakejo informoj pri tiuj tekstoj. Lau liaj vortoj, la legendoj pri Issa estis verkitaj en Hindio en lingvo pali en mezo de 1-a jarcento de nia erao, lau vortoj de homoj, kiuj vidis Issa'n, kiam li vivis en Hindio kaj Nepalo, kaj ankau lau vortoj de hindaj komercistoj, kiuj havis komercajn ligojn kun Jerusalemo. Chirkau 200-a jaro la paliaj manuskriptoj estis transveturigitaj el Nepalo en Tibeton. Poste oni tradukis ilin en tibetan lingvon en monakejo sur monto Marbur apud Lhaso. En Hhemis estis gardataj kopioj de tiuj tradukoj.

Dua europano, kiu konfirmas ekziston de la manuskripto, estis N.K.Roerich. Li vizitis Ladakon en 1925, dum sia Centr-Azia ekspedicio. 19-an de septembro 1925 Roerich skribis en vojagh-taglibro: "... Ni eksciis pri autentikeco de la manuskripto pri Issa. En Hhemi efektive kushas malnova tibeta traduko de manuskripto, verkita en pali kaj trovighanta en konata monakejo nemalproksime de Lhaso ... Fabeloj pri falseco detruighis ... Klaras, kial la manuskripto konservighis nome en Hhemi. Ghi estas unu el plej malnovaj monakejoj de Ladako, feliche ne detruita dum invado de mongoloj.

Roerich citas longajn citajhojn el "Tibeta Evangelio". Komparado ilin kun la teksto, tradukita de Notovich, montras, ke Roerich rerakontas la saman enhavon per aliaj vortoj; kelkloke li uzas alian ordon de paragrafoj. Sed chu li uzis la peterburgan eldonon de 1910? Dubinde. Apud li estis lia filo - orientologo Ju.N.Roerich, kiu libere posedis tibetan lingvon. Plej vershajne, nome li tradukis por patro la manuskripton (au korektis lau ghi la tekston de Notovich).

Roerich ekpovis trovi ankorau unu manuskripton pri Issa. Fragmenton el ghi, cititan en la vojagh-taglibro, kompletigas la teksto, eldonita de Notovich (tiun fragmenton ni publikigas en traduko de Roerich). La teksto de Notovich tre koncize parolas pri estado de Issa en Himalajoj kaj Tibeto, dume la fragmento, citita de Roerich, tuta estas dedichita al tiu periodo. Interalie, en la dua manuskripto, diference de la unua, oni ne mencias la budhisman doktrinon, kio konformas al historiaj faktoj: en 1-a jarcento de nia erao budhistoj en Tibeto ankorau ne ekzistis.

Antau budhismo en Tibeto estis disvastigita religio "bon" - nesufiche bone esplorita ech nuntempe. Nur en 1967 europaj sciencistoj ekstudis traktajhojn pri tiu religio, eldonitaj en Hindio. Kaj en unu el ili oni mencias "miraklofaranton Eses el lando Iran", kiu aperis "en lando Shanshun-Mar" (Norda Tibeto). Ghia apero proksimume datighas je komenco de nia erao. En bona ikonografio Eses estis pentrata dekstre de la chefa dio. Sed ja ankau lau kristana tradicio Kristo devas sidi sur trono "dekstre de Patro"! Probable, chi tie temas pri influo de kristanismo al la antikva tibeta religio, kaj influo de tre frua: la tradicio de "bon" distingighis per fermiteco. Des pli grava estas ghia simileco al "Tibeta Evangelio". Klaras ankau indiko - "miraklofaranto ... el lando Iran": la vojo el Jerusalemo al Tibeto, efektive, plej vershajne iris tra Irano.

Tiaj estas informoj el antikveco. Kaj nun? Tute antau nelonge, en 1979, la manuskripton de "Tibeta Evangelio" en monakejo Hhemis vidis L.V.Shaposhnikova - fama soveta orientologino. Manko de tempo ne permesis al shi fari tradukon. La manuskripto havis titolon: "Vivo de sankta Issa, plej bona el filoj homaj". Agho de la manuskripto? L.V.Shaposhnikova pritaksas ghin je kvincent-sescent jaroj. Povas esti, ghuste tiam estis farita kopio de la Lhasa traduko por monakejo Hhemis.

Rezultas, ke la tibeta legendo pri Issa trairis minimume trioblan tradukon: el palia lingvo en tibetan, el tibeta - en francan, kaj poste - en rusan lingvon. Dum tradukado la teksto, plej probable, estis redaktata. Ekzemple, che Notovich la geografiaj terminoj apartenas plejparte al XV-XIX-aj jarcentoj. Tio estas komprenebla: li ja estis preparanta la publikigon por europaj legantoj, kaj antikvaj terminoj estus por ili nekompreneblaj. Kvankam ilin povis shanghi al pli modernaj antau tibetaj tradukistoj au transskribintoj. Ekzemple, "lando de romianoj" en senco: "Romia imperio" estas termino mezepoka, bizanca, aperinta ne pli frue ol IV-a jarcento, kiam oni komencis nomi Konstantinopolon - la chefurbon de Bizanco - "Nova Romo". "Ghaggernat", "Raghputan" (anstatau "Ghagannath", "Raghasthan") estas terminoj el epoko de angla kolonia regado en Hindio. Eble, ilin enkondukis en sian varianton de la teksto - N.Notovich. Samtempe hinduistaj (vishnuistaj) legendoj apartenigas adoradon de la monto, kie nun staras templo de dio Ghagannatho, al "ora epoko", t.e. al nememorebla antikveco. Ne hazarde la teksto mencias Vjasa kaj Krishna: ili ambau estas konsiderataj kiel enkorpighoj de Vishnuo. Lokaj loghantoj ankau nun nomas Ghagannathon - Krishno, do chi-okaze respegulighis origina hinda tradicio. Ankau bushaj legendoj de Ladako estas proksimaj al la tibetaj manuskriptoj pri Issa, kion montris N.K.Roerich.

Unuvorte, sendube videblas postsignoj de diversepoka redaktado de "Tibeta Evangelio". Sed ankau enesto de sufiche antikva bazo en ghi apenau vokos dubon. Sed kio pri detala esplorado de tiu interesa apokrifo, ghia rilatado al la kristana kanono, budhisma kaj hinduisma tradicio? Dume ni povas nur ripeti vortojn, diritajn antau 80 jaroj de autoro de la rusa traduko, arkimandrito Hhr. (lia nomo restis nekonata): "Pli bonaj tradukoj de la hindo-tibetaj legendoj pri Jesuo estas afero de futuro".

Ni prezentas al atento de leganto "Tibetan Evangelion" en traduko de 1910. (El rusa lingvo Esperanten tradukis N.G., 2004)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

>>