Но близок, близок миг победы.
Ура! мы ломим; гнутся шведы.
О славный час! о славный вид!
Еще напор - и враг бежит.  (32)
И следом конница пустилась,
Убийством тупятся мечи,
И падшими вся степь покрылась
Как роем черной саранчи.
Sed ja proksimas venka predo.
Hura! Ni premas; cedas svedo.
Ho, glora vid'! Ho, glora hor'!
La malamiko fughas for (p32).
Kaj skadroj sin postkure movis,
Svingante sabrojn sen avar',
Kaj korpoj mortaj stepon kovris,
Kvazau akrida nigra svarm'.
Пирует Петр. И горд и ясен
И славы полон взор его,
И царской пир его прекрасен.
При кликах войска своего,
В шатре своем он угощает
Своих вождей, вождей чужих,
И славных пленников ласкает,
И за учителей своих
Заздравный кубок подымает.
Festenas Petro. Gloroplenas,
Fiere helas la mien'.
En brila rav' la car' festenas.
Che tutarmea lauta ben'
En tendo havas li regalon
Por ambauflanka gvidantar',
Je la spertinta gloran falon,
Kaptita jhus instruistar'
Honore levas li pokalon.
Но где же первый, званый гость?
Где первый, грозный наш учитель,
Чью долговременную злость
Смирил полтавский победитель?
И где ж Мазепа? где злодей?
Куда бежал Иуда в страхе?
Зачем король не меж гостей?
Зачем изменник не на плахе? (33)
Sed kie la plej chefa gast'?
Kie la instruisto grava,
Kies malicon kun bombast'
Mildigis la venkint' poltava?
Kaj kien la Judas', diabl' -
Mazepa fughis en hororo?
Kial la regho - ne che tabl',
La perfidint' - ne sub toporo (p33)?
Верхом, в глуши степей нагих,
Король и гетман мчатся оба.
Бегут. Судьба связала их.
Опасность близкая и злоба
Даруют силу королю.
Он рану тяжкую свою
Забыл. Поникнув головою,
Он скачет, русскими гоним,
И слуги верные толпою
Чуть могут следовать за ним.
Inter la nuda stepa for'
Regh' kaj hetman' en fugho tima
Galopas. Ligis ilin sort'.
Malico kaj dangher' proksima
Donacas forton al la regh'.
Li vundon sian gravan ech
Forgesis. Li de rusa pelo
Fughas kun trista kapoklin'.
Kaj la servista ar' fidela
Apenau povas sekvi lin.
Обозревая зорким взглядом
Степей широкой полукруг,
С ним старый гетман скачет рядом.
Пред ними хутор... Что же вдруг
Мазепа будто испугался?
Что мимо хутора помчался
Он стороной во весь опор?
Иль этот запустелый двор,
И дом, и сад уединенный,
И в поле отпертая дверь
Какой-нибудь рассказ забвенный
Ему напомнили теперь?
Святой невинности губитель!
Узнал ли ты сию обитель,
Сей дом, веселый прежде дом,
Где ты, вином разгоряченный,
Семьей счастливой окруженный,
Шутил бывало за столом?
Узнал ли ты приют укромный,
Где мирный ангел обитал,
И сад, откуда ночью тёмной
Ты вывел в степь... Узнал, узнал!
Apude la hetmano olda
Dum rajdo spektas kun sagac'
Senlimon de la stepa spac'.
Sed jen - hutoro. Kial skolda
Obsede kaptis lin horor'?
Kial li preter la hutor'
Rapidas kun freneza forto?
Chu tiu chi senhoma korto
Kaj tiu domo forlasita,
Kaj la ghardeno sub la lun'
Pri iu ajho forgesita
Al li rememorigis nun?
Fiul', murdinta sanktan virton,
Chu vi rekonis tiun vidon,
La domon gajan en afabl',
Kie pro vino ghojebria
Inter felicho familia
Vi iam shercis che la tabl'?
Chu pacan lokon vi rekonis,
Kie l' anghelon kun kares'
En la ghardeno vi admonis
Forfughi... Vi rekonis, jes!
Ночные тени степь объемлют.
На бреге синего Днепра
Между скалами чутко дремлют
Враги России и Петра.
Щадят мечты покой героя,
Урон Полтавы он забыл.
Но сон Мазепы смутен был.
В нем мрачный дух не знал покоя.
И вдруг в безмолвии ночном
Его зовут. Он пробудился.
Глядит: над ним, грозя перстом,
Тихонько кто-то наклонился.
Он вздрогнул как под топором.
Пред ним с развитыми власами,
Сверкая впалыми глазами,
Вся в рубище, худа, бледна,
Стоит, луной освещена...
"Иль это сон?... Мария... ты ли?"
Sur bordo de la blua Dnepro
Inter shtonegoj kushas nun
Fremduloj por Rusi' kaj Petro
En strecha dorma malprofund'.
L' heroon lulas dorma graco,
Poltava perdo pasis for.
Sed en moroza songh-horor'
Por la hetman' ne estas paco.
Subite en silenta nokt'
Oni lin vokas.
Li vekighis.
Fingrominace dum la vok'
Al li neklara ombr' klinighis.
L' hetman' ektremis en sufok'...
Che li kun haroj tauze mavaj,
Brilante per okuloj kavaj,
Chifonvestita, pala nun
Shi staras en plenluna lum'...
"Chu songh'? Maria... vi revenis!.."
Мария.

Ах, тише, тише, друг!... Сейчас
Отец и мать глаза закрыли...
Постой... услышать могут нас.

Мазепа.

Мария, бедная Мария!
Опомнись! Боже!... Что с тобой?

Мария.

Послушай: хитрости какие!
Что за рассказ у них смешной?
Она за тайну мне сказала,
Что умер бедный мой отец,
И мне тихонько показала
Седую голову - творец!
Куда бежать нам от злоречья?
Подумай: эта голова
Была совсем не человечья,
А волчья - видишь: какова!
Чем обмануть меня хотела!
Не стыдно ль ей меня пугать?
И для чего? чтоб я не смела
С тобой сегодня убежать!
Возможно ль?

Maria

Chit, chit, amiko! Jam en fin'
Okulojn pachjo, panjo fermis...
Chit... Oni povas audi nin.

Mazepa

Maria, povrulin' Maria!
Rekonsciighu! Mia di'!...

Maria

Auskultu: jen ruzajho kia!
Chu pri l' rakonto ridos vi?
Ke l' patro kompatinda mortis,
Al mi rakontis la patrin'.
Kaj poste... poste shtele montris
Grizharan kapon - ho, Kreint'!
Ne estas sav' de klacho trompa!
Do, tiu kapo, - kredu vi, -
Entute ja ne estis homa,
Sed lupa, - jen do, kia shi!
Shi pretas ech al trompo tia! -
Timigi volis min, en ver', -
Por kio? Por ke mi hodiau
Kun vi ne fughu dum vesper'?
Chu eblas?

С горестью глубокой
Любовник ей внимал жестокой.
Но, вихрю мыслей предана,
"Однако ж, - говорит она, -
Я помню поле... праздник шумный...
И чернь... и мертвые тела...
На праздник мать меня вела...
Но где ж ты был?... С тобою розно
Зачем в ночи скитаюсь я?
Пойдем домой. Скорей... уж поздно.
Ах, вижу, голова моя
Полна волнения пустого:
Я принимала за другого
Тебя, старик. Оставь меня.
Твой взор насмешлив и ужасен.
Ты безобразен. Он прекрасен:
В его глазах блестит любовь,
В его речах такая нега!
Его усы белее снега,
А на твоих засохла кровь!..."
Kun sopir' anhela
Atentis la amant' kruela.
Sed en kirlado de l' pasi'
Shi diras: "Tamen... tamen mi
Memoras: Kampo... festo brua...
La mortaj korpoj... kaj la pleb'...
Min panjo prenis al celebr'...
Kie vi estis? Kial dise
Ni vagas nun en nokta dens'?
Ni iru hejmen. Estas diste...
Ahh, nun mi vidas, mia mens'
En vano sentis maltrankvilon:
Konfidis, certe, mi aliun,
Ne vin; oldulo. Lasu min.
Via rigard' - terura, moka.
Vi estas monstro. Li - alloga:
En la okuloj - amo nur,
En la parol' - tenero kantas!
Lipharoj liaj neghe blankas,
Sed viajn kovras sangospur'!"
И с диким смехом завизжала,
И легче серны молодой
Она вспрыгнула, побежала
И скрылась в темноте ночной.
Kun rid' sovagha shi ekjelpis;
Facila pli ol juna cham'
Eksaltis, kuris kaj degelis
En la senluma nokta kamp'.
Редела тень. Восток алел.
Огонь казачий пламенел.
Пшеницу казаки варили;
Драбанты у брегу Днепра
Коней расседланных поили.
Проснулся Карл. "Ого! пора!
Вставай, Мазепа. Рассветает."
Но гетман уж не спит давно.
Тоска, тоска его снедает;
В груди дыханье стеснено.
И молча он коня седлает,
И скачет с беглым королем,
И страшно взор его сверкает,
С родным прощаясь рубежом.
En for' skarlatis orient'.
Kozakan fajron hirtis vent'.
Tritikon kozakar' kuiris;
Che bordo Dnepra en maten'
Chevaloj akvon trinki iris.
Vekighis Karl': "Oho! Jam temp'!
Mazepa, hastu. Jam auroras".
Sed li delonge ekster dorm'.
Sopiro, lin sopiro voras,
Kaj pezan premon sentas kor'.
Chevalon selas li, trankvila,
Kaj rajdas post la regh'-fughant',
Kaj la rigard' terure brilas
Che limo de la patroland'.

* * *

Прошло сто лет - и что ж осталось
От сильных, гордых сих мужей,
Столь полных волею страстей?
Их поколенье миновалось -
И с ним исчез кровавый след
Усилий, бедствий и побед.
В гражданстве северной державы,
В ее воинственной судьбе,
Лишь ты воздвиг, герой Полтавы,
Огромный памятник себе.
В стране - где мельниц ряд крылатый
Оградой мирной обступил
Бендер пустынные раскаты,
Где бродят буйволы рогаты
Вокруг воинственных могил, -
Останки разоренной сени,
Три углубленные в земле
И мхом поросшие ступени
Гласят о шведском короле.
С них отражал герой безумный,
Один в толпе домашних слуг,
Турецкой рати приступ шумный,
И бросил шпагу под бунчук;
И тщетно там пришлец унылый
Искал бы гетманской могилы:
Забыт Мазепа с давних пор!
Лишь в торжествующей святыне
Раз в год анафемой доныне,
Грозя, гремит о нем собор.
Но сохранилася могила,
Где двух страдальцев прах почил;
Меж древних праведных могил
Их мирно церковь приютила. (34)
Цветет в Диканьке древний ряд
Дубов, друзьями насажденных;
Они о праотцах казненных
Доныне внукам говорят.
Но дочь преступница... преданья
Об ней молчат. Ее страданья,
Ее судьба, ее конец
Непроницаемою тьмою
От нас закрыты. Лишь порою
Слепой украинский певец,
Когда в селе перед народом
Он песни гетмана бренчит,
О грешной деве мимоходом
Казачкам юным говорит.

1828

* * *

Sed - la plenplena de pasio,
Fiera, forta vira ar' -
Kion ghi lasis post centjar'?
Forpasis la generacio
Kaj kun ghi tiu sanga spur'
De penoj, venkoj kaj terur'.
En glor' de l' norda shtato slava,
En senevita militem'
Vi kreis, la hero' Poltava
Monumentegon por vi mem.
Kie nur muelejaj aloj
Chirkauas pace che Bender' (t24)
Kvieton de senhomaj valoj,
Kaj inter tomboj nur bubaloj
Vagadas lau milita ter' -
La domruinoj en arbusta,
Ne plu tushata densa hegh',
Tri shtupoj sub tavolo muska
Rakontas pri la sveda regh'.
Sur tiuj la heroo fola
Repushis en batala juk'
Tachmenton turkan preskau sola,
Kaj spadon lasis sub bunchuk';
Kaj vane vojaghanta homo
Scivolus pri l' hetmana tombo:
Ghi ne plu estas en memor'!
Kaj nur en la jubila sankto
Pri li en anatema kanto
Minace tondras la Sobor (t25).
Sed restas la preghejo, kie
La du mortintoj por la ver'
Ripozas nun en paco pia (p34).
Kaj kverkoj sub Dikanjka sun'
En vic' antikva ordigitaj,
Pri la prapatroj mortigitaj
Rakontas al la nepoj nun.
Sed la filino... ech legendoj
Pri shi silentas. La turmentoj,
La sorto, la chetomba trist'
Nun per obskuro sendifina
De ni kashitas. Ukraina
Blindul' migranta, la kantist',
Kiu inter vilaghoj iras,
Pinchante kantojn de l' hetman',
Pri l' pekulin' che iu kant'
Al kozakinoj junaj diras.

1828

<< >>


Reen al "Pushkin"