БУНИН И. А.  

Легкое дыхание

Ivan Bunin

Facila spiro

(tr. B. Malej)

На кладбище, над свежей глиняной насыпью стоит новый крест из дуба, крепкий, тяжелый, гладкий.  

En tombejo, super fresha argila tumulo staras nova kruco el kverko, fortika, peza, glata.

Апрель, дни серые; памятники кладбища, просторного, уездного, еще далеко видны сквозь голые деревья, и холодный ветер звенит и звенит фарфоровым венком у подножия креста.  

Estas aprilo, la tagoj grizas, monumentoj de la vasta provinca tombejo elfore videblas tra nudighintaj arboj, kaj malvarma vento senchese tintigas porcelanan florkronon che la piedo de la kruco.

В самый же крест вделан довольно большой, выпуклый фарфоровый медальон, а в медальоне - фотографический портрет гимназистки с радостными, поразительно живыми глазами.  

Kaj sur la krucon mem estas enmuntita sufiche granda konveksa porcelana medaliono, en la medaliono estas fotoportreto de junulino en gimnazia agho kun ghojplenaj, mirinde viglaj okuloj.

Это Оля Мещерская.  

Shi estas Olja Meshcherskaja.

Девочкой она ничем не выделялась в толпе коричневых гимназических платьиц: что можно было сказать о ней, кроме того, что она из числа хорошеньких, богатых и счастливых девочек, что она способна, но шаловлива и очень беспечна к тем наставлениям, которые ей делает классная дама?

Kiel knabinon shin nenio distingis el amaso da brunaj gimnaziaj uniformoj: kion oni povus diri pri shi krom tio, ke shi apartenas al la gento de charmaj, richaj kaj felichaj knabinoj, ke shi havas bonajn lernokapablojn, sed estas petolema kaj tute neglektema rilate al la edifoj, kiujn provizas al shi la klasa mentorino?

Затем она стала расцветать, развиваться не по дням, а по часам. В четырнадцать лет у нее, при тонкой талии и стройных ножках, уже хорошо обрисовывались груди и все те формы, очарование которых еще никогда не выразило человеческое слово; в пятнадцать она слыла уже красавицей. Как тщательно причесывались некоторые ее подруги, как чистоплотны были, как следили за своими сдержанными движениями! А она ничего не боялась - ни чернильных пятен на пальцах, ни раскрасневшегося лица, ни растрепанных волос, ни заголившегося при падении на бегу колена.

Poste komencighis shia mirinde rapida disfloro kaj maturigho. En la agho de dek kvar jaroj shi, krom minca talio kaj sveltaj kruroj, havis jam bone konturighintajn mamojn kaj chiujn chi formojn, kies fascinon ghis nun ne kapablis esprimi la homaj vortoj; dekkvin-jara shi jam famis kiel belulino. Kiom zorge aranghis la harojn iuj el shiaj amikinoj, kiom puremaj ili estis, kiom kontrolis siajn diskretajn movojn! Sed shi timis nenion – nek inkajn makulojn sur la fingroj, nek postkuran ekrughon sur la vizagho, nek tauzitan hararanghon, nek nudighintan pro kurfalo genuon.

Без всяких ее забот и усилий и как-то незаметно пришло к ней все то, что так отличало ее в последние два года из всей гимназии,- изящество, нарядность, ловкость, ясный блеск глаз... Никто не танцевал так на балах, как Оля Мещерская, никто не бегал так на коньках, как она, ни за кем на балах не ухаживали столько, сколько за ней, и почему-то никого не любили так младшие классы, как ее. Незаметно стала она девушкой, и незаметно упрочилась ее гимназическая слава, и уже пошли толки, что она ветрена, не может жить без поклонников, что в нее безумно влюблен гимназист Шеншин, что будто бы и она его любит, но так изменчива в обращении с ним, что он покушался на самоубийство.  

Sen iuj zorgoj kaj klopodoj shiaflanke, iel nepercepteble venis al shi chio, kio tiom diferencigis shin dum du shiaj lastaj jaroj el la tuta gimnazio – gracio, eleganteco, lerto, hela brilo de la okuloj... Neniu tiel dancis dum baloj kiel Olja Meshcherskaja, neniu glitkuris kiel shi, neniu estis tiom amindumata kiel shi, kaj ial neniun tiom adoris malpliaghaj klasoj ol shin. Nepercepteble shi transformighis el infano al junulino, kaj nerimarkeble fortighis shia gimnazia famo, kaj jam startis rumoroj, ke shi estas frivola, ke shi ne povas vivi sen adorantoj, ke shin ghis frenezigho amas gimnaziano Shenshin, ke kvazau ankau shi lin amas, sed shia favoro estas tiom variighema, ke li foje atencis sian vivon.

Последнюю свою зиму Оля Мещерская совсем сошла с ума от веселья, как говорили в гимназии. Зима была снежная, солнечная, морозная, рано опускалось солнце за высокий ельник снежного гимназического сада, неизменно погожее, лучистое, обещающее и на завтра мороз и солнце, гулянье на Соборной улице, каток в городском саду, розовый вечер, музыку и эту во все стороны скользящую на катке толпу, в которой Оля Мещерская казалась самой беззаботной, самой счастливой.

En sia lasta vintro Olja Meshcherskaja tute folighis en vortico de gajo, kiel oni kutimis diri en la gimnazio. La vintro richis je negho, suna lumo, frosto, la suno frue descendis post la altan abiaron, nepre serena, lumradia, auguranta ankau por morgauo froston kaj sunan brilon, promenadon lau Sobornaja strato, glitkuradon en la urba ghardeno, rozkoloran vesperon, muzikon kaj la chiaman amason da homoj glitantan chiuflanken sur la sketejo, en kiu Olja Meshcherskaja shajnis esti la plej senzorga, la plej felicha.

И вот однажды, на большой перемене, когда она вихрем носилась по сборному залу от гонявшихся за ней и блаженно визжавших первоклассниц, ее неожиданно позвали к начальнице. Она с разбегу остановилась, сделала только один глубокий вздох, быстрым и уже привычным женским движением оправила волосы, дернула уголки передника к плечам и, сияя глазами, побежала наверх. Начальница, моложавая, но седая, спокойно сидела с вязаньем в руках за письменным столом, под царским портретом.  

Kaj foje dum la granda pauzo inter lecionoj, kiam shi kvazau vento kuradis en la asemblea halo, postchasata de aro da beate krichantaj unuaklasaninoj, oni subite vokis shin al la gimnazia estrino. Shi abrupte haltis, nur foje profunde ekspiris, ordigis la harojn per rapida kaj jam kutima virineca gesto, tiris la angulojn de la antautuko shultren kaj kun radiantaj okuloj suprenkuris. La estrino – junaspekta, sed grizhara – trankvile sidis kun trikajho enmane che skribotablo sub portreto de la caro.

- Здравствуйте, mademoiselle Мещерская,- сказала она по-французски, не поднимая глаз от вязанья.- Я, к сожалению, уже не первый раз принуждена призывать вас сюда, чтобы говорить с вами относительно вашего поведения.  

– Bonan matenon, mademoiselle Meshcherskaja, – shi diris france sen forturni la okulojn de la trikajho.- Bedaurinde, jam ne unuafoje mi estas devigita voki vin kaj paroli kun vi rilate de via konduto.

- Я слушаю, madame,- ответила Мещерская, подходя к столу, глядя на нее ясно и живо, но без всякого выражения на лице, и присела так легко и грациозно, как только она одна умела.  

– Jes, mi auskultas, madame, – respondis Meshcherskaja, venante al la tablo, rigardante shin hele kaj vivece, tamen kun la vizagho senesprima, kaj shi riverencis tiom facile kaj gracie kiel nur shi sciis.

- Слушать вы меня будете плохо, я, к сожалению, убедилась в этом,- сказала начальница и, потянув нитку и завертев на лакированном полу клубок, на который с любопытством посмотрела Мещерская, подняла глаза.- Я не буду повторяться, не буду говорить пространно,- сказала она.  

– Auskultos vi min ne bone, bedaurinde, mi jam spertis tion,- diris la estrino kaj tirante la fadenon, kiu rotaciigis sur polurita planko la volvajhon, al kiu scivoleme rigardis Meshcherskaja, levis la okulojn. – Mi ne ripetos chion denove, nek parolos longe,- diris shi.

Мещерской очень нравился этот необыкновенно чистый и большой кабинет, так хорошо дышавший в морозные дни теплом блестящей голландки и свежестью ландышей на письменном столе. Она посмотрела на молодого царя, во весь рост написанного среди какой-то блистательной залы, на ровный пробор в молочных, аккуратно гофрированных волосах начальницы и выжидательно молчала.

Al Meshcherskaja tre plachis tiu chi mirinde pura kaj granda kabineto, tiel bone spiranta dum frostaj tagoj per varmo de la brilanta forno kaj per fresho de konvaloj sur la skribotablo. Shi rigardis al la juna caro, pentrita plenstatura meze de iu brila salono, poste al rekta harlinio inter la blondaj, zorge frizitaj haroj de l' estrino, kaj atente silentis.

- Вы уже не девочка,- многозначительно сказала начальница, втайне начиная раздражаться.  

– Vi ne plu estas knabino, – dusence diris la estrino, kashe incitighante.

- Да, madame,- просто, почти весело ответила Мещерская.  

– Jes, madame, – simple, preskau gaje respondis Meshcherskaja.

- Но и не женщина,- еще многозначительнее сказала начальница, и ее матовое лицо слегка заалело.- Прежде всего,- что это за прическа? Это женская прическа!  

– Nek jam virino, – ech pli emfaze diris la estrino, kaj shia pala vizagho iomete rughighis. – Jen por komenci – kion signifas via hararangho? Ghi estas tiu de matura virino.

- Я не виновата, madame, что у меня хорошие волосы,- ответила Мещерская и чуть тронула обеими руками свою красиво убранную голову.  

– Mi ne kulpas, madame, ke mi havas bonajn harojn,- respondis Meshcherskaja kaj tushetis per ambau manoj siajn bele aranghitajn harojn.

- Ах, вот как, вы не виноваты! - сказала начальница.- Вы не виноваты в прическе, не виноваты в этих дорогих гребнях, не виноваты, что разоряете своих родителей на туфельки в двадцать рублей! Но, повторяю вам, вы совершенно упускаете из виду, что вы пока только гимназистка...  

– Ho, jen kio, vi do ne kulpas! – diris la estrino. – Vi ne kulpas pri la hararo, vi ne kulpas pri tiuj chi multekostaj kombiloj, vi ne kulpas pri tio, ke vi ruinigas viajn gepatrojn per achetigo de dudekrublaj shuetoj! Sed mi ripetas al vi, vi tute neglektas tion, ke vi dume estas nur gimnazianino...

И тут Мещерская, не теряя простоты и спокойствия, вдруг вежливо перебила ее:  

Kaj tiumomente Meshcherskaja sen perdi la simplecon kaj trankvilon, subite intervenis ghentile:

- Простите, madame, вы ошибаетесь: я женщина. И виноват в этом - знаете кто? Друг и сосед папы, а ваш брат Алексей Михайлович Малютин. Это случилось прошлым летом в деревне...  

– Mi pardonpetas, madame, sed vi eraras: mi estas virino. Kaj chu vi scias, kiu kulpas pri tio? Li estas amiko kaj najbaro de mia pachjo, kaj via frato – Aleksej Mihajlovich Malutin. Okazis tio pasintsomere en vilagho...

А через месяц после этого разговора казачий офицер, некрасивый и плебейского вида, не имевший ровно ничего общего с тем кругом, к которому принадлежала Оля Мещерская, застрелил ее на платформе вокзала, среди большой толпы народа, только что прибывшей с поездом.

Kaj monaton post tiu chi konversacio kozaka oficiro, hida kaj plebeska, neniel rilata al la socia rondo, al kiu apartenas Olja Meshcherskaja, pafmortigis shin sur fervojstacia kajo, meze de granda homamaso, jhus veninta el trajno.

И невероятное, ошеломившее начальницу признание Оли Мещерской совершенно подтвердилось: офицер заявил судебному следователю, что Мещерская завлекла его, была с ним близка, поклялась быть его женой, а на вокзале, в день убийства, провожая его в Новочеркасск, вдруг сказала ему, что она и не думала никогда любить его, что все эти разговоры о браке - одно ее издевательство над ним, и дала ему прочесть ту страничку дневника, где говорилось о Малютине.  

Kaj la nekredebla, konsterninta la estrinon, konfeso de Olja Meshcherskaja perfekte konfirmighis: la oficiro deklaris al la jughesploristo, ke Meshcherskaja tentis lin, intime rilatis kun li, jhuris edzinighi al li, sed che la stacidomo, en la tago de l' murdo, akompanante lin dum lia forveturo al Novocherkask, subite diris al li, ke shi neniam emis ami lin, ke chiuj paroloj pri la geedzigho estas nura shia chikano pri li, kaj shi donis al li por legi tiun pagon el la taglibro, kie temis pri Malutin.

- Я пробежал эти строки и тут же, на платформе, где она гуляла, поджидая, пока я кончу читать, выстрелил в нее,- сказал офицер.- Дневник этот, вот он, взгляните, что было написано в нем десятого июля прошлого года.

– Mi rigarde trakuris tiujn liniojn kaj sur la sama kajo, kie shi promenis, atendante kiam mi finos legi, pafis shin, – diris la oficiro. – La taglibro jen, vidu, kio estas skribita en ghi la dekan de julio de la pasinta jaro.

В дневнике было написано следующее:

En la taglibro estis skribita jeno:

"Сейчас второй час ночи. Я крепко заснула, но тотчас же проснулась... Нынче я стала женщиной! Папа, мама и Толя, все уехали в город, я осталась одна. Я была так счастлива, что одна! Я утром гуляла в саду, в поле, была в лесу, мне казалось, что я одна во всем мире, и я думала, так хорошо, как никогда в жизни. Я и обедала одна, потом целый час играла, под музыку у меня было такое чувство, что я буду жить без конца и буду так счастлива, как никто. Потом заснула у папы в кабинете, а в четыре часа меня разбудила Катя, сказала, что приехал Алексей Михайлович.

"Nun estas la dua horo postnoktmeze. Mi profunde ekdormis, sed tuj vekighis... Hodiau mi farighis virino! Pachjo, panjo kaj Anatolchjo, ili chiuj forveturis urben, kaj mi restis sola. Mi tiom felichis, ke mi estis sola! Matene mi promenis en ghardeno, en kamparo, vizitis arbaron, al mi shajnis, ke mi estas sola en la tuta mondo, kaj miaj pensoj estis tiom bonaj, kiom neniam antaue. Mi ankau tagmanghis sola, poste mi dum tuta horo pianludis, pro la muziko mi havis impreson, ke mi vivos eterne kaj pli feliche ol iu ajn. Poste mi ekdormis en la kabineto de pachjo, kaj je la kvara min vekis Katarinjo kaj diris, ke vizite venis Aleksej Mihajlovich.

Я ему очень обрадовалась, мне было так приятно принять его и занимать. Он приехал на паре своих вяток, очень красивых, и они все время стояли у крыльца, он остался, потому что был дождь, и ему хотелось, чтобы к вечеру просохло. Он жалел, что не застал папу, был очень оживлен и держал себя со мной кавалером, много шутил, что он давно влюблен в меня. Когда мы гуляли перед чаем по саду, была опять прелестная погода, солнце блестело через весь мокрый сад, хотя стало совсем холодно, и он вел меня под руку и говорил, что он Фауст с Маргаритой.

Mi tre gojis pri lia veno, estis al mi tre agrable akcepti lin. Li venis per para jungajo de siaj Vjatkaj cevaloj, tre belaj, kaj ili la tutan viziton staris ce la portiko, li restis, car estis pluvo, kaj li esperis, ke gis vespero la vojo sekigos. Li bedauris, ke ne trovis hejme pacjon, estis tre vigla kaj kondutis kun mi kvazau adoranto, multe sercis, ke delonge amas min. Kiam ni antau te-trinko promenis en gardeno, le vetero denove ravis, la suno brilis tra la tuta malseka post pluvo gardeno, kvankam farigis tute malvarme, kaj li tenis min subbrake kaj parolis, ke li estas Fausto kun Margareta.

Ему пятьдесят шесть лет, но он еще очень красив и всегда хорошо одет - мне не понравилось только, что он приехал в крылатке,- пахнет английским одеколоном, и глаза совсем молодые, черные, а борода изящно разделена на две длинные части и совершенно серебряная. За чаем мы сидели на стеклянной веранде, я почувствовала себя как будто нездоровой и прилегла на тахту, а он курил, потом пересел ко мне, стал опять говорить какие-то любезности, потом рассматривать и целовать мою руку. Я закрыла лицо шелковым платком, и он несколько раз поцеловал меня в губы через платок... Я не понимаю, как это могло случиться, я сошла с ума, я никогда не думала, что я такая! Теперь мне один выход... Я чувствую к нему такое отвращение, что не могу пережить этого!.."  

Li estas kvindekses-jara, sed ankorau tre bela kaj nepre bone vestita – al mi ne plachis nur tio, ke li venis en pelerin-mantelo – li odoras anglan odekolonon, kaj liaj okuloj estas tute junaj kaj nigraj, kaj la barbo estas elegante dividita je du longaj partoj kaj la tuta estas arghent-kolora. Dum te-trinko ni sidis sur la vintra verando, mi kvazau eksentis malsanon kaj ekkushis sur sofon, kaj li fumis, poste li sidighis apud min, denove komencis iun komplimentadon, poste komencis esplori kaj kisi mian manon. Mi shirmis la vizaghon per silka tuko, kaj li kelkfoje kisis min sur la lipojn tra la silko... Mi ne komprenas, kiel ghi povis okazi, mi frenezighis, mi neniam konjektis, ke mi estas tia! Nun por mi restas nur unu vojo... Mi sentas al li tiom fortan abomenon, ke ne povos travivi tion!..."

Город за эти апрельские дни стал чист, сух, камни его побелели, и по ним легко и приятно идти. Каждое воскресенье, после обедни, по Соборной улице, ведущей к выезду из города, направляется маленькая женщина в трауре, в черных лайковых перчатках, с зонтиком из черного дерева. Она переходит по шоссе грязную площадь, где много закопченных кузниц и свежо дует полевой воздух; дальше, между мужским монастырем и острогом, белеет облачный склон неба и сереет весеннее поле, а потом, когда проберешься среди луж под стеной монастыря и повернешь налево, увидишь как бы большой низкий сад, обнесенный белой оградой, над воротами которой написано Успение божией матери.

La urbo dum tiuj chi aprilaj tagoj farighis pura kaj seka, pavimaj stonoj blankighis, iri lau ili estis facile kaj agrable. Chiudimance post la meso lau Sobornaja strato kondukanta eksterurben ekiras malgranda virino, funebre vestita, kun nigraj glacea-ledaj gantoj kaj ebon-fusta ombrelo. Shi trairas lau la shoseo malpuran placon, kie pluras fulgo-nigraj forghejoj, kaj freshe ventas kampara aero, plu inter klostro kaj prizono blankas chiel-deklivo kaj grizas printempa kampo, kaj poste, kiam oni trairas inter flakoj sub muro de la klostro kaj turnas sin maldekstren, oni vidas kvazau grandan malaltan ghardenon, chirkauitan de blanka muro, super kies pordego estas surskribo: Konsumpcio de l' Di-Patrino.

Маленькая женщина мелко крестится и привычно идет по главной аллее. Дойдя до скамьи против дубового креста, она сидит на ветру и на весеннем холоде час, два, пока совсем не зазябнут ее ноги в легких ботинках и рука в узкой лайке. Слушая весенних птиц, сладко поющих и в холод, слушая звон ветра в фарфоровом венке, она думает иногда, что отдала бы полжизни, лишь бы не было перед ее глазами этого мертвого венка. Этот венок, этот бугор, дубовый крест! Возможно ли, что под ним та, чьи глаза так бессмертно сияют из этого выпуклого фарфорового медальона на кресте, и как совместить с этим чистым взглядом то ужасное, что соединено теперь с именем Оли Мещерской? - Но в глубине души маленькая женщина счастлива, как все преданные какой-нибудь страстной мечте люди.  

La malgranda virino diskrete krucsignas sin kaj kutime iras lau la chefa aleo. Atinginte benkon, starantan kontrau la kverka kruco, shi sidas en vento kaj printempa malvarmo dum horo, dum du horoj, ghis kiam tute frostighas shiaj piedoj en legheraj suoj kaj la mano en streta ganto. Auskultante printempajn birdojn, dolche kantantajn ankau en malvarmo, auskultante ventsonoron en la porcelana krono, shi pensas foje, ke fordonus duonon da sia vivo por ke nur ne estu antau siaj okuloj tiu chi malviva florkrono. La krono, la tumulo, la kverka kruco! Chu estas eble, ke sub ghi trovigas la knabino, kies okuloj tiom senmorte radias el tiu konveksa porcelana medaliono sur la kruco, kaj kiel unuigi kun chi tiu pura rigardo la tutan hororon, asociitan nun kun la nomo de Olja Meshcherskaja? – Sed en la fundo de sia animo la malgranda virino estas felicha, kiel chiuj homoj, senrezerve donantaj sin al iu revo.

Женщина эта - классная дама Оли Мещерской, немолодая девушка, давно живущая какой-нибудь выдумкой, заменяющей ей действительную жизнь. Сперва такой выдумкой был ее брат, бедный и ничем не замечательный прапорщик,- она соединила всю свою душу с ним, с его будущностью, которая почему-то представлялась ей блестящей. Когда его убили под Мукденом, она убеждала себя, что она - идейная труженица.

Tiu chi virino estas la klasa mentorino de Olja Meshcherskaja, maljuna fraulino, delonge vivanta per iu fantaziajho, substituanta por shi la realan vivon. La unua tia fantaziajho estis shia frato, malricha kaj neniel rimarkinda suboficiro – shi ligis tutan sian animon kun li, kun lia estonto, kiu ial shajnis al shi brila. Kiam li estis mortigita en la batalo apud Mukdeno, shi provis konvinki sin, ke shi estas poridea laborulino.

Смерть Оли Мещерской пленила ее новой мечтой. Теперь Оля Мещерская - предмет ее неотступных дум и чувств. Она ходит на ее могилу каждый праздник, по часам не спускает глаз с дубового креста, вспоминает бледное личико Оли Мещерской в гробу, среди цветов - и то, что однажды подслушала: однажды, на большой перемене, гуляя по гимназическому саду, Оля Мещерская быстро, быстро говорила своей любимой подруге, полной, высокой Субботиной:  

La morto de Olja Meshcherskaja kaptis shin por nova revo. Nun Olja Meshcherskaja ighis la objekto por shiaj senchesaj pensoj kaj sentoj. Shi vizitas la tombon en chiu festo, dum horoj kontemplas la kverkan krucon, rememoras la palan vizagheton de Olja Meshcherskaja en cherko, en chirkauo de floroj, kaj ankau tion, kion shi foje hazarde audis: foje dum granda pauzo inter lecionoj, promenante en la gimnazia ghardeno, Olja Meshcherskaja rapide, tre rapide parolis al sia intima amikino, korpulenta, altstatura Subotina:

- Я в одной папиной книге,- у него много старинных смешных книг,- прочла, какая красота должна быть у женщины... Там, понимаешь, столько насказано, что всего не упомнишь: ну, конечно, черные, кипящие смолой глаза,- ей-богу, так и написано: кипящие смолой! - черные, как ночь, ресницы, нежно играющий румянец, тонкий стан, длиннее обыкновенного руки,- понимаешь, длиннее обыкновенного!- маленькая ножка, в меру большая грудь, правильно округленная икра, колена цвета раковины, покатые плечи,- я многое почти наизусть выучила, так все это верно! - но главное, знаешь ли что? - Легкое дыхание! А ведь оно у меня есть,- ты послушай, как я вздыхаю,- ведь правда, есть?  

– Mi legis en unu libro de pachjo – li havas multajn antikvajn, kuriozajn librojn – kian belon devas havi la virino... Tie, vidu, tiom multe estas dirite, ke chion memori ne eblas: nu, memkompreneble, nigraj, kun koloro de bolanta pecho, okuloj – je Dio, guste tiel estas skribite: de bolanta pecho! – nigraj kiel nokto okulharoj, delikata tenera vangorugho, minca talio, la brakoj pli longaj ol ordinare – chu vi sentas, pli longaj! – malgrandaj piedoj, modere granda busto, bele rondaj tibikarnoj, konkokoloraj genuoj, oblikvaj sultroj – mi multon preskau parkere ellernis, tiom chio chi estas vera! – sed precipas, chu vi imagas kio? – Facila spiro! Sed mi ja havas ghin, auskultu nur kiel mi suspiras, – vere ja facile, chu?

Теперь это легкое дыхание снова рассеялось в мире, в этом облачном небе, в этом холодном весеннем ветре.

Nun tiu chi facila spiro denove dissolvighis en la mondo, en tiu chi nuba chielo, en tiu chi malvarma printempa vento.

1916