Глава восемнадцатая
ПИСЬМО ПОЧТАЛЬОНА ПЕЧКИНА

   А  папа с мамой совсем уж соскучились без дяди Федора.  И жизнь им не мила стала.  Раньше у  них все не было времени дядей Федором заниматься: хозяйство их  заедало,  телевизор и  газеты  вечерние.  А  теперь у  них столько времени объявилось,  что  на  двух дядей Федоров хватило бы.  Не знали, куда это время девать. Они все время про дядю Федора говорили и в почтовый ящик заглядывали - нет ли писем из деревень Простоквашино.
   Мама говорит:
   - Я теперь многое поняла.  Если дядя Федор найдется,  я для него няню заведу. Чтобы ни на шаг от него не отходила. Он тогда никуда не убежит.
   - И ни капельки ты не права,  -  говорит папа.  -  Он же мальчик. Ему нужны приятели,  чердаки,  шалаши разные. А ты из него барышню кисельную делаешь.
   - Не кисельную, а кисейную, - поправляет мама.
   - Да хоть клюквенную!  -  кричит папа.  -  Он же мальчик! Сейчас даже девочки пошли шурум-бурумные!  Я вот мимо детского сада проходил,  когда там  ребят спать укладывали.  Так  они на  кроватях чуть не  до  потолка прыгали.  Как  кузнечики!  Из  штанишек выскакивали.  Мне  и  самому так прыгать захотелось!
   - Давай,  давай!  -  говорит мама. - Прыгай до потолка! Выскакивай из штанишек!  Только сына я тебе портить не позволю!  И никаких собак у нас дома не  будет!  И  никаких кошек!  Уж  в  крайнем случае я  на черепаху соглашусь в коробочке.
   И  так  они  каждый день разговаривали.  И  мама все строже и  строже становилась.  Она решила ни папе,  ни дяде Федору воли не давать.  А тут письма стали приходить от  почтальонов.  Сначала одно.  Потом еще  одно. Потом сразу десять. Но хороших новостей не было. Письма были такие:
   "Здравствуйте, папа и мама!
   Пишет  вам  почтальон из  деревни Простоквашино.  Зовут  меня  Вилкин Василий Петрович. Работаю я хорошо.
   Вы  спрашиваете,  нет  ли  в  нашей  деревне  мальчика  дяди  Федора. Отвечаем: такого мальчика у нас нет.
   Есть один человек,  которого зовут Федор Федорович. Но это дедушка, а не мальчик. И он вам, наверное, не нужен.
   Края у нас хорошие, и много разных просторов. Приезжайте к нам жить и работать. Поклон вам от всех простоквашинцев.
   С большим приветом - почтальон Вилкин".
   Или такие:
   "Уважаемые папа и мама!
   Вы  пишете,  что от  вас ушел дядя.  Ну  и  пусть.  Но  при чем здесь мальчик?  Или он ушел мальчиком,  а вырос в дядю?  Тогда непонятно, кому подарки.
   Напишите нам со старухой,  чтобы мы знали.  Только побыстрее, а то мы собираемся в  дом отдыха во вторую смену.  Мы очень хотим знать ответ на эту загадочную тайну.
   Почтальон Ложкин со старухой".
   Много было разных писем, а нужного письма не было.
   Мама говорит:
   - Не найдем мы дядю Федора.  Уже двадцать одно письмо пришло,  а  про него ни слова.
   Папа ее успокаивает:
   - Ничего, ничего. Подождем двадцать второе.
   И вот оно пришло. Мама раскрыла и глазам своим не поверила.
   - "Здравствуйте, папа и мама!
   Пишет вам почтальон Печкин из  деревни Простоквашино.  Вы спрашиваете про мальчика дядю Федора.  Вы про него еще заметку в газете писали. Этот мальчик живет у нас.  Я недавно заходил к нему посмотреть,  все ли у них плитки выключены, а его корова меня на дерево загнала.
   А  потом я  у  них чай пил и  незаметно пуговицу отрезал от курточки. Посмотрите, ваша ли это пуговица. Если пуговица ваша - и мальчик ваш".
   Мама вынула пуговицу из конверта и как закричит:
   - Это моя пуговица! Я ее сама дяде Федору пришивала!
   Папа тоже как закричит:
   - Ура!
   И маму к потолку подбросил от радости. А очки у него как слетят! И не видит он,  где маму ловить.  Хорошо, что она на диван прилетела, а то бы папе досталось.
   И она стала дальше читать:
   - "Все у вашего мальчика хорошо.  И трактор есть, и корова. Он всяких зверей кормит.  И кот у него есть хитрый-прехитрый. Я из-за этого кота в изолятор попал: он меня молоком угостил, от которого с ума сходят.
   Вы можете приехать за вашим мальчиком, потому что он ничего не знает. И я ему ничего не скажу.  А мне привезите велосипед. Я на нем буду почту развозить. И от новых штанов я бы тоже не отказался.
   До  свиданья.  Почтальон  деревни  Простоквашино,  Можайского района, Печкин".
   И  папа с мамой после этого письма стали в дорогу готовиться,  а дядя Федор ничего не знал.

Chapitro dekoka
LA LETERO DE POSHTISTO FORNO

Dume la pachjo kaj la panjo tre sopiris sen onklo Teodoro, kaj la vivo ighis malfacila por ili. Antaue tempo chiam ne sufichis por okupighi pri onklo Teodoro: konsumis ilin mastrumado, televidilo kaj vesperaj gazetoj. Sed nun tiom da tempo estighis, ke sufichus por du onkloj Teodoroj. Ili ne sciis ech kiel pasigi tiun tempon. Chiam ili pri onklo Teodoro parolis kaj enrigardis la poshtkeston - chu ne estas leteroj el vilaghoj Acidlaktaj.
La panjo diris:
- Mi nun multon komprenis. Se onklo Teodoro retrovighos, mi vartistinon por li prenos, ke shi ech je unu pasho ne deiru de li. Tiam li nenien fughos.
- Ech ne iomete vi estas prava, - diris la pachjo. - Li ja knabo estas. Por li necesas kompanoj, mansardogrimpado, branchkabanoj diversaj, dum vi faras lin fraulino gasa.
- Ne gasa, sed gaza, - korektas la patrino.
- Estu ech la grasa! - krias la pachjo. - Li ja estas knabo! Nun ech knabinoj estas tiom brupetolaj! Mi estis preteriranta infanvartejon kiam oni enlitigis la geknabojn. Do ili apenau ne ghisplafone saltis sur la litoj, kiel lokustoj! El la kalsonetoj ili elsaltis. Ech mi mem samtiel ekdeziris.
- Ek, ek! - diris la panjo. - Saltu ghisplafone! Elsaltu el la kalsoneto! Sed mi ne permesos al vi difekti la filon! Kaj neniuj hundoj estu en nia hejmo, nek la katoj! En plej bona kazo mi konsentos je testudo en skatoleto.
Tiel ili chiutage parolis. La panjo ighis pli kaj pli severa. Shi decidis nek al la pachjo nek al onklo Teodoro ebligi multe da libereco. Tiutempe ekvenadis leteroj de poshtistoj: komence unu, poste ankorau unu, poste tuj dek. Sed bonaj novajhoj ne estis. La leteroj estis tiaj:
"Saluton, pachjo kaj panjo!
Skribas al vi poshtisto el vilagho Acidlakta. Mi nomighas Forko Vasilij Petrovich. Laboras mi bone.
Vi demandas, chu ne estas en nia vilagho knabo, onklo Teodoro. Ni respondas: tiu knabo che ni ne estas.
Estas homo nomata Teodoro Teodorovich. Tamen li estas avo, sed ne knabo, kaj li vershajne por vi ne necesas.
Regiono nia estas bela kaj multas diversaj vastajhoj. Venu al ni loghi kaj labori. Saluton al vi de chiuj acidlaktanoj.
Amike - poshtisto Forko".
Au tiaj leteroj:
"Estimataj pachjo kaj panjo!
Vi skribis, ke de vi foriris onklo. Nu iru li. Sed kiel tio koncernas knabon? Au eble li foriris estinte knabo, kaj elkreskis onklo? Tiam ne klaras, por kiu estas la donacoj.
Respondu por mi kun la maljunulino, ke ni sciu, tamen lau eble rapide, char ni preparighas al ripozdomo veturi por dua periodo. Ni tre volas scii respondon pri tiu chi enigma mistero.
Poshtisto Kulero kun maljunulino".
Multe estis da diversaj leteroj, sed la necesa ne estis.
La panjo diris:
- Ne retrovos ni onklon Teodoron. Jam dudek unu letero venis, sed pri li ech ne unu vorto estas.
La pachjo trankviligas shin:
- Nu bone, bone. Ni atendu la dudek duan.
Kaj jen ghi venis. La panjo malfermis ghin kaj apenau kredis je siaj okuloj.
- "Saluton, pachjo kaj panjo!
Skribas al vi poshtisto Forno el vilagho Acidlakta. Vi demandas pri knabo onklo Teodoro. Vi pri li ankau verkis artikoleton en jhurnalo. Tiu chi knabo loghas che ni. Mi antaunelonge iris al li rigardi, chu estis elshaltitaj chiuj elektrofornoj che ili, kaj pro atako de lia bovino mi devis savi min sur arbo.
Poste mi trinkis teon che ili kaj nerimarkite detranchis butonon de lia jaketo. Rigardu, chu via estas tiu chi butono? Se la butono estas via, do la knabo ankau estas via".
La panhjo elprenis la butonon el la koverto - kaj ek, ekkriis:
- Ghi estas mia butono! Mi mem alkudris ghin por onklo Teodoro!
La pachjo ankau ekkriis:
- Hura!
Kaj li suprenjhetis panjon ghisplafone pro ghojo, dum okulvitroj liaj - ek, defalis! Do ne vidas li kie rekapti la panjon. Bonshance shi sur la divanon alflugis, alie pachjo ricevus instruon.
Kaj shi daurigis la legadon:
- "Chio estas bona che via knabo. Li havas kaj traktoron, kaj bovinon. Li nutras diversajn bestojn. Kaj katon li havas ruzan-ruzan. Mi pro tiu chi kato trafis izolejon: li regalis min per lakto, sekve de kiu oni frenezighas.
Vi povas veni por via knabo, char li nenion scias, kaj mi al li nenion diros. Kaj por mi venigu biciklon. Mi per ghi disveturigos poshtajhojn. Kaj mi ne rifuzus ankau novan pantalonon.
Ghis revido. Poshtisto de vilagho Acidlakta de regiono Mojhajskij, Forno".
Do la panjo kaj la pachjo ekpreparighis por la veturo, dum onklo Teodoro pri nenio sciis.

<< >>