Глава вторая
ДЕРЕВНЯ

   Дядя Федор сел в автобус и поехал.  Ехать было хорошо. Автобусы в это время за  город совсем пустые идут.  И  никто им не мешал разговаривать. Дядя Федор спрашивал, а кот из сумки отвечал.
   Дядя Федор спрашивает:
   - Как тебя зовут?
   Кот говорит:
   - И не знаю как. И Барсиком меня звали, и Пушком, и Оболтусом. И даже Кис Кисычем я был. Только мне все это не нравится. Я хочу фамилию иметь.
   - Какую?
   - Какую-нибудь серьезную.  Морскую фамилию. Я же из морских котов. Из корабельных. У меня и бабушка и дедушка на кораблях плавали с матросами. И  меня тоже в  море тянет.  Очень я  по океанам тоскую.  Только я  воды боюсь.
   - А давай мы дадим тебе фамилию Матроскин,  - говорит дядя Федор. - И с котами связано, и что-то морское есть в этой фамилии.
   - Да,  морское здесь есть,  -  соглашается кот, - это верно. А чем же это с котами связано?
   - Не  знаю,  -  говорит дядя  Федор.  -  Может быть,  тем,  что  коты полосатые и матросы тоже. У них тельняшки такие.
   И кот согласился:
   - Мне нравится такая фамилия - Матроскин. И морская, и серьезная.
   Он  так  обрадовался,  что  у  него  теперь  фамилия есть,  что  даже заулыбался от  радости.  Он поглубже в  сумку залез и  стал свою фамилию примерять.
   "Позовите, пожалуйста, кота Матроскина к телефону".
   "Кот Матроскин подойти к  телефону не  может.  Он очень занят.  Он на печи лежит".
   И  чем больше он  примерял,  тем больше ему нравилось.  Он  из  сумки высунулся и говорит:
   - Очень мне нравится, что фамилия у меня не дразнительная. Не то что, например, Иванов или там Петров.
   Дядя Федор спрашивает:
   - Чем это они дразнительные?
   - А тем,  что всегда можно говорить:  "Иванов без штанов,  Петров без дров". А про Матроскина ничего такого не скажешь.
   Тут автобус остановился. Они в деревню приехали.
   Деревня красивая.  Кругом лес,  поля,  и  речка недалеко.  Ветер дует такой теплый, и комаров нет. И народу в деревне очень мало живет.
   Дядя Федор увидел одного старичка и спрашивает:
   - Нет ли у вас тут домика лишнего пустого? Чтобы там жить можно было.
   Старик говорит:
   - Да сколько хочешь! У нас за рекой новый дом построили, пятиэтажный, как в  городе.  Так полдеревни туда переехало.  А свои дома оставили.  И огороды. И даже кур кое-где. Выбирай себе любой и живи.
   И  пошли они выбирать.  А  тут к  ним пес подбегает.  Лохматый такой, взъерошенный. Весь в репейниках.
   - Возьмите меня к себе жить! - говорит. - Я буду вам дом охранять.
   Кот не согласен:
   - Нечего у  нас охранять.  У  нас и  дома-то нет.  Ты к нам через год прибегай, когда мы разбогатеем. Тогда мы тебя возьмем.
   Дядя Федор говорит:
   - Ты,  кот,  помолчи.  Хорошая собака еще никому не мешала.  Давай мы лучше узнаем, где он разговаривать научился.
   - Я дачу охранял одного профессора,  -  отвечает пес,  - который язык зверей изучал. Вот и выучился.
   - Это,   наверное,   мой  профессор!  -  кричит  кот.  -  Семин  Иван Трофимович!  У него еще была жена,  двое детей и бабушка с веником. И он все словарь составлял "Русско-кошачий".
   - "Русско-кошачий"  не  знаю,   а  "Охотничье-собачий"  составлял.  И "Корово-пастухачий" тоже.  А бабушка теперь уже не с веником. Ей пылесос купили.
   - Все равно это мой профессор, - говорит кот.
   - А где же он сейчас? - спрашивает мальчик.
   - Он в  Африку уехал.  В  командировку.  Язык слонов изучать.  А  я с бабушкой остался. Только мы с ней характерами не сошлись. Я люблю, когда у человека характер веселый -  колбасно-угощательный. А у нее наоборот - тяжелый характер. Венико-выгонятельный.
   - Это точно, - поддерживает кот, - и характер тяжелый, и веник тоже.
   - Ну что?  Возьмете меня к себе жить?  -  спрашивает пес.  -  Или мне потом прибегать? Через год?
   - Возьмем, - отвечает дядя Федор. - Втроем веселее. Как тебя зовут?
   - Шарик, - говорит пес. - Я из простых собак. Не из породистых.
   - А меня дядя Федор зовут. А кота - Матроскин, это фамилия такая.
   - Очень приятно,  -  говорит Шарик и кланяется.  Сразу видно,  что он воспитанный. Из хорошей семьи пес. Только запущенный.
   Но кот все равно недоволен. Он у Шарика спрашивает:
   - Что ты делать умеешь? Просто дом сторожить и замш может.
   - Я  могу картошку окучивать задними лапами.  И посуду мыть -  языком облизывать. И места мне не надо, я могу на улице спать.
   Очень он боялся, что его не возьмут.
   А дядя Федор сказал:
   - Сейчас  будем  дом  выбирать.  Пусть  каждый  по  деревне пройдет и посмотрит. А потом мы решим, чей дом лучше.
   И  стали  они  смотреть.  Каждый ходил  и  выбирал,  что  ему  больше нравится. А потом они снова встретились. Кот говорит:
   - Я  такой дом нашел!  Весь проконопаченный.  И печка там теплая!  На полкухни! Пошли туда жить.
   Шарик как засмеется:
   - Что твоя печка! Чепуха! Разве это в доме главное? Вот я дом нашел - это дом!  Там такая будка собачья -  загляденье!  Никакого дома не надо. Все мы в будке поместимся!
   Дядя Федор говорит:
   - Не  о  том  вы  оба  думаете.  Надо,  чтобы  в  доме  телевизор был обязательно. И окна большие. Я как раз нашел такой дом. Крыша красная. И сад с огородом есть. Пошли его смотреть!
   И пошли они смотреть. Как только подошли, Шарик кричит:
   - Это же мой дом! Я про эту будку говорил.
   - И печка моя!  -  говорит кот.  -  Я о такой печке всю жизнь мечтал! Когда холодно было.
   - Вот и хорошо!  -  сказал дядя Федор. - Мы, наверное, и в самом деле лучший дом выбрали.
   Осмотрели они  дом  и  обрадовались.  Все в  доме было.  И  печка,  и кровати,  и занавесочки на окнах!  И радио,  и телевизор в углу. Правда, старенький.  И котелки разные на кухне были,  чугунные.  И в огороде все было посажено.  И  картошка,  и  капуста.  Только все запущено было,  не прополото. А в сарае удочка была.
   Дядя Федор взял удочку и  пошел рыбу ловить.  А  кот с  Шариком печку истопили и  воды  принесли.  Потом они  поели,  радио послушали и  спать легли. Очень им в этом доме понравилось.

Chapitro dua
LA VILAGHO

Onklo Teodoro enautobusighis kaj ekvojaghis. Veturi estis bone. Eksterurbaj autobusoj tute malplenas tiutempe, kaj neniu ghenis ilian patoladon. Onklo Teodoro demandis, kaj la kato respondis al li el la sako.
Onklo Teodoro demandas:
- Kiel vi nomighas?
La kato respondas:
- Mi ne scias kiel. Oni nomis min kaj Neghkat, kaj Lanuget, kaj Sentaugul. Kaj ech Ronron mi estis. Sed mi tion ne shatas. Mi deziras familinomon havi.
- Kian?
- Ian seriozan. Maran familinomon. Mi ja devenas el maraj katoj. De shipkatoj. Miaj geavoj marvojaghis sur shipoj kun maristoj. Kaj min maro ankau logas. Mi tre sopiras pri oceanoj. Sed akvon mi timas.
- Do nomu ni vin Maristo, - diras onklo Teodoro. - Tiu chi familinomo rilatas al katoj kaj io mara en ghi audighas.
- Jes, io mara en ghi estas, vere, - konsentas la kato, - sed kiel ghi rilatas al katoj?
- Mi ne scias, - diras onklo Teodoro. - Eble pro strieco de katoj kaj maristoj, kiuj vestas tiujn maristajn strichemizojn.
Kaj la kato konsentas:
- Al mi plachas chi tiu familinomo - Maristo. Kaj mara, kaj serioza ghi estas.
Li tiel ekghojis, ke li havas familinomon, ke li ech ekridetis feliche. Li sidighis pli profunden en la sakon kaj komencis provuzi sian familinomon:
"Bonvolu inviti katon Maristo al telefono".
"Kato Maristo ne povas aliri telefonon. Li estas tre okupita. Li sur la forno kushas".
Ju pli longe li provuzis chi tiun familinomon, des pli la nomo plachis al li. Li el la sako elshovighis kaj diras:
- Al mi tre plachas, ke mia nomo ne estas incitprovoka kiel ekzemple "Ivanov", "Petrov".
Onklo Teodoro demandas:
- Kial ili estas incitprovokaj?
- Char oni chiam povus diri: "Post Ivanov kuregas bov'", au "Che Petrov perdighis ov'". Sed pri Maristo eblas diri nenion similan.
Tiutempe la autobuso haltis. Ili venis en la vilaghon.
La vilagho estas bela. Chirkaue vastas kampoj, arbaroj, kaj rivereto proksimas. Vento iom blovas varme, kaj kuloj ne estas. Kaj tre malmulte da homoj loghas en la vilagho.
Onklo Teodoro ekvidis unu aveton kaj demandas:
- Chu ne estas tie chi vaka dometo? Loghebla?
La avo respondas:
- Kiom ajn! Trans la rivero oni konstruis novan kvinetaghan domon kiel en urbo. Duono de la vilaghanoj tien transloghighis kaj forlasis siajn domojn. Kaj la legomghardenojn. Kaj ech kokinojn iuloke. Elektu iun domon kaj loghu.
Kaj ili ekiris elekti. Tiumomente hundo al ili alkuras, tiom hirta, malordigita, tuta en dornoj.
- Prenu min en vian loghejon, - la hundo diras. - Mi gardos vian domon.
La kato ne konsentas.
- Ni havas nenion por gardi. Ni echdomon ne havas. Vi al ni post unu jaro alkuru, kiam ni richighos. Tiam ni prenos vin.
Onklo Teodoro diras:
- Vi, kato, silentu. Bona hundo neniun ja ghenis. Ni prefere eksciu, kie li lernis paroli home.
- Mi gardis vilaon de unu profesoro, kiu lernis la bestan lingvon, - respondas la hundo. - Do tiumaniere mi edukighis.
- Vershajne li estis mia profesoro! - la kato krias. - Sjomin Johano Trofimovich. Li ankau havis edzinon, du infanojn kaj avinon kun balailo. Kaj li chiam kompiladis vortaron "Rusan-katan".
- Pri la "Rusa-kata" mi ne scias, sed la "Chasistan-hndan" li kompilis, kaj pri la "Bovina-pashtista" mi ankau scias. Kaj la avino nun estas jam senbalaila. Ili achetis por shi vakupurigilon.
- Ne gravas, li estas mia profesoro, - diras la kato.
- Kaj kie li nun estas? - demandas la knabo.
- Li forveturis Afrikon. Oficvojaghe. Li la elefantan lingvon lernos. Kaj mi restis kun la avino. Sed niaj karakteroj malbone ekordighis. Mi shatas se homo havas gajan karakteron: kolbas-regalan. Sed shi havis la malan, pezan karakteron, la balail-forpelan.
- Tute vere, - aprobas la kato, - kaj la karaktero shia estas peza, kaj same la balailo.
- Nu kio do? Chu vi prenos min loghi al vi? - demandas la hundo. - Au mi poste re-alkuru, post unu jaro?
- Prenos ni, - respondas onklo Teodoro. - Triope estas pli gaje. Kiel vi nomighas?
- Buleto, - diras la hundo. - Mi estas el ordinaraj hundoj, ne el la bonrasaj.
- Kaj mi estas onklo Teodoro, la kato nomighas Maristo - tio estas tia familinomo.
- Tre agrablas, - diras Buleto kaj riverencas. Tuj videblas, ke li estas tre bonedukita. El bona familio estas la hundo, sed tre neflegita.
Tamen la kato tre malkontentas. Li demandas Buleton:
- Kaj kion vi povas fari? Simple gardadi domon ech seruro povas.
- Mi povas terpomojn buti per la malantauaj piedoj, kaj manghilaron purigi - per lango. Kaj mi ne bezonas specialan lokon en domo, mi povas dormi ekstere.
Li tre timas, ke ili li ne prenos.
Sed onklo Teodoro diris:
- Nun ni domon elektu. Chiu iru lau la vilagho kaj rigardu. Kaj poste ni decidos, kiu domo estas plej bona.
Kaj ili komencis serchi. Chiu iris kaj elektadis, kion li plej shatis. Kaj poste ili renkontighis. La kato diras:
- Mi trovis tian domon!.. Tute kalfatritan. Kaj la forno estas bona! Ghi okupas ja duonon de la kuirejo. Iru ni tien loghi!
Buleto ekridas:
- Chu grava afero - forno!! Sensencajho! Chu tio estas chefa en domo? Mi trovis domon - do ghi estas vera domo. Kia budo hunda tie estas - tute admirinda! Ni bezonus neniun domon: chiuj povus lokighi en la budo!
Onklo Teodoro diras:
- Vi ambau ne pri tio pensas. Televidilo en domo nepre devas esti, kaj fenestroj grandaj. Mi trovis tian domon. La tegmento estas rugha. Kaj ghardeno kaj legomghardeno estas. Ni rigardu!
Kaj ili iris rigardi. Apenau ili alvenis, Buleto ekbojis:
- Ghi estas mia domo! Mi pri chi tiu budo rakontis.
- Kaj la forno estas mia! - diras la kato. - Mi pri tia forno dum la tuta vivo sopiris, kiam mi malvarmumis.
- Do chio estas bona! - diris onklo Teodoro. - Ni efektive la plej bonan domon elektis vershajne.
Ili ekzamenis la domon kaj tre ekghojis. Chio estis en tiu domo: kaj la forno, kaj la litoj, kaj ech kurtenoj che la fenestroj! Kaj radioricevilo, kaj televidilo en angulo, verdire iom malnova. Kaj kaldronoj diversaj en la kuirejo estis gis-feraj. Kaj en la legomghardeno chio estis plantita: kaj terpomoj, kaj brasiko. Sed chio estas nezorgita, nesarkita. Kaj en tenejo estis fish-hoko.
Onklo Teodoro prenis la fish-hokon kaj iris fishkapti. Dume la kato kun Buleto hejtis la fornon kaj enportis akvon. Poste ili manghis, la ricevilon auskultis kaj kushighis dormi. Al ili tre ekplachis loghi en tiu chi domo.

<< >>