Antonij Pogorelskij. Nigra kokino (2)


Mi forgesis diri al vi, ke al la domo apartenis sufiche vasta korto, apartigita de la strateto per ligna barilo el barkaj tabuloj. La pordego kaj pordeto, kiuj kondukis al la strateto, chiam estis fermitaj, do Aljosha neniam sukcesis trafi la strateton, kiu forte instigadis lian scivolemon. Chiufoje kiam oni permesadis al li dum la ripozaj horoj ludi en la korto, lia unua movo estis alkuri al la barilo. Chi tie li starighis sur la piedpintojn kaj fikse rigardis tra rondaj truetoj, per kiuj estis prisemita la barilo. Aljosha ne sciis, ke la truetoj devenis de lignaj najloj, per kiuj antaue estis kunbatitaj la barkoj, kaj al li shajnis, ke iu bona sorchistino traboris chi tiujn truetojn speciale por li. Li chiam atendis, ke iam la sorchistino aperu en la strateto kaj tra trueto donu al li ludilon, au talismanon, au letereton de pachjo au panjo, de kiuj li longe ne ricevis iun sciigon. Sed al lia ekstrema bedauro aperadis neniu ech simila al la sorchistino.

Alia okupo de Aljosha estis nutri kokinetojn, kiuj loghis apud la barilo en speciale konstruita por ili dometo kaj tutan tagon ludis kaj kuris sur la korto. Aljosha tre proksime konatighis kun ili, konis chiujn launome, pacigadis iliajn interbatighojn, kaj punadis batalemulojn per tio, ke iufoje dum kelkaj tagoj vice donadis al ili nenion de la paneroj, kiujn li chiam post tag- kaj vespermangho kolektadis de sur tablotuko.

Inter la kokinoj li precipe amis nigran kufan, nomatan Nigrulino. Nigrulino estis al li pli karesa ol la aliaj; ghi iufoje ech permesadis gladi sin, do Aljosha alportadis al ghi pli bonajn pecetojn. Ghi estis de kvietaj moroj, rare promenadis kun la aliaj kaj shajne amis Aljosha pli multe ol siajn amikinojn.

Foje (tio estis dum la ferioj, inter Novjaro kaj Bapto, - la tago estis belega kaj neordinare varma, ne pli ol tri au kvar gradoj de frosto) oni permesis al Aljosha ludi en la korto. Tiutage la instruisto kaj lia edzino havis multajn klopodojn. Ili estis donontaj tagmanghon al la direktoro de la lernejoj kaj ankorau antautage, de la mateno ghis la malfrua vespero chie en la domo oni lavadis plankojn, vishadis polvon kaj vaksadis tablojn kaj komodojn de rugha arbo. Instruisto mem veturis acheti manghajhon por la tablo: blankan arhhangelskan bovidajhon, grandegan shinkon kaj kievan konfitajhon el la Milutina butiko. Ankau Aljosha lau siaj fortoj kontribuis la preparojn: oni devigis lin tranchi el blanka papero belan reton sur la shinko kaj ornami per papera ajhuro ses speciale achetitajn vaksajn kandelojn. En difinita tago frumatene aperis perukisto kaj montris sian arton pri bukloj, tufo kaj longa harligo de la instruisto. Poste li ekokupis sin pri lia edzino, pomadis kaj pudris shiajn buklojn kaj perukon kaj amasigis sur shia kapo tutan orangherion da diversaj floroj, inter kiuj briladis du artmaniere lokitaj diamantaj ringoj, iam donacitajn al shia edzo de lernantaj gepatroj. Post finigho de la kapa ornamado shi surmetis malnovan eluzitan salopon kaj ekiris klopodi pri la mastrumo, che tio severe atentante, ke la hararangho iel ne malbonighu; kaj por tio shi mem ne eniris la kuirejon, sed donadis ordonojn al la kuiristino, starante en la pordo. Necesajn fojojn shi sendadis tien sian edzon, kies hararangho ne estis tiel alta.

En dauro de chiuj tiuj klopodoj oni tute forgesis nian Aljosha, kaj li uzis tion, por ke en vasto ludi sur la korto. Lau sia moro li komence aliris la barilon kaj longe rigardis tra okuleto; sed ankau tiutage preskau neniu iris sur la strateto, kaj li kun suspiro turnis sin al siaj karaj kokinetoj. Apenau li sukcesis eksidi sur trabo kaj ekkomencis logi ilin al si, kiel subite ekvidis apud si la kuiristinon kun granda tranchilo.

Al Aljosha neniam plachis tiu kuiristino - kolera kaj kverelema karelino. Sed de tiu tempo, kiam li rimarkis, ke ghuste shi estis la kauzo, ke de tempo al tempo la nombro de liaj kokinetoj malgrandighis, li ankorau malpli amis shin. Kaj kiam li foje senintence ekvidis en la kuirejo bonetan, tre amatan de li koketon, pendigitan je la kruroj kun la tranchita gorgho, li ekhavis al shi teruron kaj abomenon. Nun ekvidinte shin kun la tranchilo, li tuj divenis, kion tio signifas, kaj, sentante kun amareco, ke li ne fortas helpi siajn amikojn, saltlevighis kaj ekkuris malproksime for.

- Aljosha, Aljosha! Helpu min kapti kokinon! - kriis la kuiristino.

Sed Aljosha ekkuris ankorau pli rapide, kashis sin che la barilo post la kokejo, ne rimarkante, kiel larmetoj unu post alia rulighadis el liaj okuloj kaj faladis teren.

Li sufiche longe staris che la kokejo, kaj lia koro forte pulsis dum la kuiristino kuris sur la korto - shi jen logis kokinetojn: «Cip, cip, cip!», jen skoldis ilin en la karela lingvo.

Subite la koro de Aljosha ekpulsis ankorau pli forte: li shajnis ekaudi vochon de lia amata Nigrulino. Ghi klukis plej malespere, kaj al li shajnis, ke ghi krias:

Aljosha, pereas kokino,
La nigra kokin’ - Nigrulino!
Estu savint’ de l’ kokino -
De l’ nigra kokin’ Nigrulino!

Aljosha neniel plu povis resti sur sia loko. Li, laute ploretante, ekkuris al la kuiristino kaj jhetis sin je shia kolo la saman minuton, kiam shi jam kaptis Nigrulinon je la flugilo.

- Bona, kara Trinjo, - ekkriis li, vershante larmojn, - bonvolu ne preni mian Nigrulinon!

Aljosha tiel neatendite jhetis sin je la kolo de la kuiristino, ke shi lasis el la manoj Nigrulinon, kiu, uzinte tion, pro timo surflugis la shedan tegmenton kaj tie daurigis kluki. Sed Aljosha nun shajnis audi, kvazau ghi incitas la kuiristinon kaj krias:

Ne estas kaptebla kokino,
La nigra kokin’ - Nigrulino!
Kokino, kokino -
Nigrulino!

Intertempe la kuiristino estis ekster si pro chagreno.

- Rummal pojsj! - shi kriis. - Mi to irosh al la mashtro kaj plentosh. Nikran kokinon tevas transhi… Li laporema ne… Li ovon farash ne, kokiton ne kovi.

Jen shi volis kuri al la instruisto, sed Aljosha ne lasis shin. Li alkrochighis al baskoj de shia robo kaj komencis tiel kortushe peti, ke shi haltis.

- Animjo, Trinjo! - parolis li. - Vi estas tia boneta, purema, bonkora… Bonvolu lasi mian Nigrulinon! Jen, rigardu, kion mi donacos al vi, se vi estos bona.

Aljosha elposhigis imperialon, konsistigantan lian tutan havajhon, kiun li gardis pli ol okulon, char tiu estis donaco de lia bona avinjo. La kuiristino ekrigardis al la ora monero, jhetis la rigardon al la fenestroj de la domo por certigi sin, ke ilin neniu vidas, kaj etendis la manon por la imperialo. Aljosha tre, tre domaghis la imperialon, sed li rememoris pri Nigrulino kaj firme fordonis la altvaloran donacon.


Я забыл сказать вам, что к этому дому принадлежал довольно пространный двор, отделенный от переулка деревянным забором из барочных досок. Ворота и калитка, кои вели в переулок, всегда были заперты, и поэтому Алеше никогда не удавалось побывать в этом переулке, который сильно возбуждал его любопытство. Всякий раз, когда позволяли ему в часы отдыха играть на дворе, первое движение его было - подбегать к забору. Тут он становился на цыпочки и пристально смотрел в круглые дырочки, которыми был усеян забор. Алеша не знал, что дырочки эти происходили от деревянных гвоздей, которыми прежде сколочены были барки, и ему казалось, что какая-нибудь добрая волшебница нарочно для него провертела эти дырочки. Он все ожидал, что когда-нибудь эта волшебница явится в переулке и сквозь дырочку подаст ему игрушку, или талисман, или письмецо от папеньки или маменьки, от которых не получал он давно уже никакого известия. Но, к крайнему его сожалению, не являлся никто даже похожий на волшебницу.

Другое занятие Алеши состояло в том, чтобы кормить курочек, которые жили около забора в нарочно для них выстроенном домике и целый день играли и бегали на дворе. Алеша очень коротко с ними познакомился, всех знал по имени, разнимал их драки, а забияк наказывал тем, что иногда несколько дней сряду не давал им ничего от крошек, которые всегда после обеда и ужина он собирал со скатерти. Между курами он особенно любил черную хохлатую, названную Чернушкою. Чернушка была к нему ласковее других; она даже иногда позволяла себя гладить, и поэтому Алеша лучшие кусочки приносил ей. Она была нрава тихого; редко прохаживалась с другими и, казалось, любила Алешу более, нежели подруг своих.

Однажды (это было во время вакаций, между Новым годом и Крещеньем, - день был прекрасный и необыкновенно теплый, не более трех или четырех градусов мороза) Алеше позволили поиграть на дворе. В тот день учитель и жена его в больших были хлопотах. Они давали обед директору училищ, и еще накануне, с утра до позднего вечера, везде в доме мыли полы, вытирали пыль и вощили красного дерева столы и комоды. Сам учитель ездил закупать провизию для стола: белую архангельскую телятину, огромный окорок и из Милютиных лавок киевское варенье. Алеша тоже по мере сил способствовал приготовлениям: его заставили из белой бумаги вырезывать красивую сетку на окорок и украшать бумажною резьбою нарочно купленные шесть восковых свечей. В назначенный день поутру явился парикмахер и показал свое искусство над буклями, тупеем и длинной косой учителя. Потом принялся за супругу его, напомадил и напудрил у нее локоны и шиньон и взгромоздил на ее голове целую оранжерею разных цветов, между которыми блистали искусным образом помещенные два бриллиантовых перстня, когда-то подаренные мужу ее родителями учеников. По окончании головного убора накинула она на себя старый, изношенный салоп и отправилась хлопотать по хозяйству, наблюдая при том строго, чтоб как-нибудь не испортилась прическа; и для того сама она не входила в кухню, а давала приказания своей кухарке, стоя в дверях. В необходимых же случаях посылала туда мужа своего, у которого прическа не так была высока.

В продолжение всех этих забот Алешу нашего совсем забыли, и он тем воспользовался, чтоб на просторе играть во дворе. По обыкновению своему, он подошел сначала к дощатому забору и долго смотрел в дырочку; но и в этот день никто почти не проходил по переулку, и он со вздохом обратился к любезным своим курочкам. Не успел он присесть на бревно и только начал манить их к себе, как вдруг увидел подле себя кухарку с большим ножом. Алеше никогда не нравилась эта кухарка - сердитая и бранчливая чухонка. Но с тех пор как он заметил, что она-то была причиною, что от времени до времени уменьшалось число его курочек, он еще менее стал ее любить. Когда же однажды нечаянно увидел он в кухне одного хорошенького, очень любимого им петушка, повешенного за ноги с перерезанным горлом, то возымел он к ней ужас и отвращение. Увидев ее теперь с ножом, он тотчас догадался, что это значит, и, чувствуя с горестию, что он не в силах помочь своим друзьям, вскочил и побежал далеко прочь.

- Алеша, Алеша! Помоги мне поймать курицу! - кричала кухарка, но Алеша принялся бежать еще пуще, спрятался у забора за курятником и сам не замечал, как слезки одна за другою выкатывались из его глаз и упадали на землю.

Довольно долго стоял он у курятника, и сердце в нем сильно билось, между тем как кухарка бегала по двору - то манила курочек: «Цып, цып, цып!» - то бранила их по-чухонски.

Вдруг сердце у Алеши еще сильнее забилось: ему послышался голос любимой его Чернушки! Она кудахтала самым отчаянным образом, и ему показалось, что она кричит:

Кудах, кудах, кудуху!
Алеша, спаси Чернуху!
Кудуху, кудуху,
Чернуху, Чернуху!

Алеша никак не мог долее оставаться на своем месте. Он, громко всхлипывая, побежал к кухарке и бросился к ней на шею в ту самую минуту, как она поймала уже Чернушку за крыло.

- Любезная, милая Тринушка! - вскричал он, обливаясь слезами. - Пожалуйста, не тронь мою Чернуху!

Алеша так неожиданно бросился на шею к кухарке, что она упустила из рук Чернушку, которая, воспользовавшись этим, от страха взлетела на кровлю сарая и там продолжала кудахтать. Но Алеше теперь слышалось, будто она дразнит кухарку и кричит:

Кудах, кудах, кудуху!
Не поймала ты Чернуху!
Кудуху, кудуху!
Чернуху, Чернуху!

Между тем кухарка была вне себя от досады.

- Руммаль пойсь! - кричала она. - Вот-та я паду кассаину и пашалюсь. Шорна курис нада режить... Он ленива... Он яишка не делать, он сыплатка не сижить.

Тут хотела она бежать к учителю, но Алеша не пустил ее. Он прицепился к полам ее платья и так умильно стал просить, что она остановилась.

- Душенька, Тринушка! - говорил он. - Ты такая хорошенькая, чистенькая, добренькая... Пожалуйста, оставь мою Чернушку! Вот посмотри, что я тебе подарю, если ты будешь добра!

Алеша вынул из кармана империал, составлявший все его имение, который берег пуще глаза своего, потому что это был подарок доброй его бабушки.

Кухарка взглянула на золотую монету, окинула взором окошки дома, чтобы удостовериться, что никто их не видит, и протянула руку за империалом. Алеше очень, очень было жаль империала, но он вспомнил о Чернушке - и с твердостию отдал драгоценный подарок.

<< >>