КУКУШОНОК, ПРИНЦ С НАШЕГО ДВОРА


Кукушонок знакомится с гномом

В маленьком городе на окраинной улице, в доме № 10, жили-были одиннадцать принцев и одна принцесса.

Принцы были самые обыкновенные — гоняли в футбол, иногда дрались, а иногда мирились, а вот принцесса… Словом, принцесса была такая, что ни в сказке сказать, ни пером описать.

Звали её Таня.

Старший принц, по имени Кешка, был лучшим форвардом дворовой футбольной команды и умел шевелить ушами. А младший принц, Сашка, которому только исполнилось одиннадцать лет, был вратарём, и ребята чаще звали его не по имени, а Кукушонком, оттого что лицо у него было всё в веснушках.

Раз вечером принцесса вышла во двор. Принцы бросили мяч и подбежали к ней.

Кешка пошевелил ушами и сказал:

 — Вот чего, принцесса Танька, скажи правду: кого ты из нас полюбишь, когда мы вырастем?

Принцы ждали ответа спокойно, только маленький Сашка, который ужасно любил Таню, открыл рот от волнения, шагнул к ней и смотрел не отрываясь.

 — Вот ещё! — фыркнула Таня, закинула русую косу за спину, посмотрела своими огромными синими глазами на ребят и сказала:

— Никого я не полюблю — очень надо. А уж тебя, Кукушонок, и подавно. Закрой рот, а то воробей влетит. И айда в кино на семичасовой!

Она выбежала на улицу, и принцы за ней. Только Сашка остался стоять посреди опустевшего двора. Постоял немного и тоже побрёл за ребятами. По улице мчались машины, автобусы и троллейбусы. Электрические часы на столбе, пошевелив чёрным усом, показали без четверти семь. Шло множество пешеходов, торопясь со службы домой. Принцессы не было видно, и принцев тоже. Совсем грустно стало Сашке. Он уже решил идти домой, когда рядом остановился маленький старичок в высокой остроконечной синей шапке с красной кисточкой и тихим голосом попросил:

— Не можете ли вы… кхе… кхе… молодой человек, перевести меня на другую сторону?

Сашка взял старичка за руку и перевёл через улицу.

— Спасибо! — сказал старичок и вежливо приподнял высокую синюю шапку с красной кисточкой.

Он приподнял шапку только на одну секунду, но Сашка успел заметить, что на голове у старичка растут не волосы, а цветы — одуванчики и ромашки. И хотя Сашка знал не очень много древних старичков, всё-таки он подумал, что это странно. Да и зима ведь — какие зимой одуванчики и ромашки?!

Сашка не подал вида, что разглядел цветы, но старичок сам догадался, поднялся на носки, чтобы дотянуться до уха мальчика, и зашептал:

— Тут нечего удивляться, потому что я ведь не обыкновенный гном, а Гном Цветочный. Сам посуди, чему же расти на голове Цветочного Гнома? В молодые годы росли пионы и розы, а теперь… кхе, кхе… одуванчики и ромашки. Это ведь тоже не так уж плохо.

— Нет, я ужасно люблю одуванчики и ромашки, — сказал Сашка и по лицу гнома угадал, что его ответ понравился.

 — Да, — сказал гном, — одуванчики и ромашки — хорошие цветы. И я очень рад, что встретился с тобой, потому что ты воспитанный мальчик и у тебя на лице столько прекрасных веснушек, таких ярких, что они даже светятся; а веснушки — цветы весны. И я рад, что встретился с тобой сейчас, потому что сегодня у меня особенный день. Десять тысяч лет я был Цветочным Гномом, а теперь перехожу на пенсию и становлюсь гномом-пенсионером! Пойдём ко мне и посидим вместе: в такой вечер не очень приятно быть одному. А я сделаю для тебя своё самое последнее волшебство.

Kukolido konatighas kun gnomo

En eta urbo, periferia strato, la domo numero dek, vivis-estis dek unu princoj kaj unu princino.

La princoj estis la plej ordinaraj — ruladis futbalan pilkon, iufoje interbatighis, iufoje pacighis, sed la princino… Per unu vorto, la princino estis tia, ke oni nek en fabelo diros, nek per plumo priskribos.

Shi nomighis Tanja.

La pliagha princo launome Keshka estis la plej bona avanulo de la korta futbala teamo kaj scipovis movi la orelojn. Kaj la plijuna princo Sashka, kiu jhus aghis dek unu jarojn, estis la golulo, kaj la kunuloj pli ofte nomis lin ne lau la nomo, sed Kukolido, char lia tuta vizagho estis lentuga.

Foje vespere la princino eliris en la korton. La princoj lasis la pilkon kaj alkuris Shin.

Keshka movis la orelojn kaj diris:

— Hej, princino Tanjka, diru veron: kiun el ni vi amos, kiam ni plenkreskos?

La princoj atendis la respondon trankvile, nur malgranda Sashka, kiu terure amis Tanja, malfermis la bushon pro emocio, pashis al shi kaj rigardis senchese.

— Elpensajhoj! — mokis Tanja, transjhetis la blondan harligon post la dorson, rigardis per siaj grandegaj bluaj okuloj al la knaboj kaj diris:

— Neniun mi amos — tre bezonate! Kaj vin, Kukolido, des malpli. Fermu la bushon, au pasero enflugos. Kaj ek al la kinejo je la sepa!

Shi elkuris sur la straton, kaj la princoj post shi. Nur Sashka restis stari meze de la malplenighinta korto. Li iomete staris kaj ankau trenis sin post la kunuloj. Sur la strato rapidis autoj, busoj kaj trolebusoj. La elektra horlogho sur la fosto, movinte la nigran lipharojn, montris kvaronon antau la sepa. Multaj stratirantoj pashis, hastante el oficej­oj hejmen. La princino ne estis videbla kaj ankau la princoj. Tute trista eksentis sin Sashka. Li jam decidis iri hejmen, kiam apude haltis malgranda maljunuleto en alta akrapinta blua chapo kun rugha kvasteto kaj petis mildvoche:

— Chu vi ne povas… khe… khe… juna homo, trakonduki min al la alia flanko?

Sashka prenis la maljunuleton je la mano kaj kondukis tra la strato.

— Dankon! — diris la maljunuleto kaj ghentile levetis la altan bluan chapon kun rugha kvasteto.

Li levetis la chapon nur por unu sekundo, sed Sashka sukcesis rimarki, ke sur la kapo de la maljunuleto kreskas ne haroj, sed floroj — leontodoj kaj kamomiloj. Kvankam Sashka konis ne tre multajn antikvajn maljunuletojn, li tamen pensis, ke tio estas stranga. Ja estas vintro — kiaj povas esti vintre leontodoj kaj kamomiloj?!

Sashka ne montris, ke ekvidis la florojn, sed la maljunuleto divenis mem, levighis sur shuopintoj por atingi la orelon de la knabo kaj flustris:

— Tio ne estas mirinda, char mi ja ne estas ordinara gnomo, sed la Gnomo Flora. Jughu mem, kio kresku sur la kapo de la Flora Gnomo? Dum la junaj jaroj kreskis peonioj kaj rozoj, kaj nun… khe… khe… leontodoj kaj kamomiloj. Tio ja ankau ne tiel malbonas.

— Ne, mi terure amas leontodojn kaj kamomilojn, — diris Sashka kaj lau vizagho de la gnomo divenis, ke la respondo plachis.

— Jes, — diris la gnomo, — leontodoj kaj kamomiloj estas bonaj floroj. Kaj mi tre ghojas, ke renkontis vin, char vi estas edukita knabo kaj sur via vizagho estas tiom da belegaj lentugoj, tiaj helaj, ke ili ech lumas; kaj lentugoj ja estas floroj de printempo. Kaj mi ghojas, ke renkontis vin nun, char hodiau mi havas apartan tagon. Dum dek mil jaroj mi estis la Flora Gnomo, kaj nun mi demisias kaj farighas pensiulo! Ni iru al mi kaj sidu kune: en tia vespero ne tre agrablas esti sola. Kaj mi faros por vi mian plej lastan sorchon.

>>