ДВА БРАТА


И старик хвалил мальчика за спокойствие. Стоя у печки неподвижно, как столб, глядя, как превращаются в лёд птицы, зайцы, белки, Прадедушка Мороз говорил:
- Нет, я не ошибся в тебе, мой юный друг. "Оставь меня в покое!" - какие великие слова. С помощью этих слов люди постоянно губят своих братьев. "Оставь меня в покое!" Эти. Великие. Слова. Установят. Когда-нибудь. Вечный. Покой. На земле.
И отец, и мать, и бедный младший брат, и все знакомые лесничие говорили просто, а Прадедушка Мороз как будто читал по книжке, и разговор его наводил такую же тоску, как огромные пронумерованные залы.
Старик любил вспоминать о древних-древних временах, когда ледники покрывали почти всю землю.
- Ах, как тихо, как прекрасно было тогда жить на белом, холодном свете! - рассказывал он, и его ледяные усы и борода звенели тихонько.- Я был тогда молод и полон сил. Куда исчезли мои дорогие друзья - спокойные, солидные, гигантские мамонты! Как я любил беседовать с ними! Правда, язык мамонтов труден. У этих огромных животных и слова были огромные, необычайно длинные. Чтобы произнести одно только слово на языке мамонтов, нужно было потратить двое, а иногда и трое суток. Но. Там. Некуда. Было. Спешить.
И вот однажды, слушая рассказы Прадедушки Мороза, мальчик вскочил и запрыгал на месте как бешеный.
- Что значит твоё нелепое поведение? - спросил старик сухо.
Мальчик не ответил ни слова, но сердце его так и стучало от радости. Когда думаешь всё об одном и об одном, то непременно в конце концов придумаешь, что делать.
Спички!
Мальчик вспомнил, что у него в кармане лежат те самые спички, которые ему дал отец, уезжая в город.
И на другое же утро, едва Прадедушка Мороз отправился на промысел, мальчик взял из кладовой топор и верёвку и выбежал из дворца.
Старик пошёл налево, а мальчик побежал направо, к живому лесу, который темнел за прозрачными стволами ледяных деревьев. На самой опушке живого леса лежала в снегу огромная сосна. И топор застучал, и мальчик вернулся во дворец с большой вязанкой дров.
У ледяной дубовой двери в сорок девятый зал мальчик разложил высокий костёр. Вспыхнула спичка, затрещали щепки, загорелись дрова, запрыгало настоящее пламя, и мальчик засмеялся от радости. Он уселся у огня и грелся, грелся, грелся.
Дубовая дверь сначала только блестела и сверкала так, что больно было смотреть, но вот, наконец, вся она покрылась мелкими водяными капельками. И когда костёр погас, мальчик увидел: дверь чуть-чуть подтаяла.
- Ага! - сказал он и ударил по двери топором. Но ледяной дуб по-прежнему был твёрд, как камень.
- Ладно! - сказал мальчик. - Завтра начнем сначала.
La maljunulo laudis la knabon pro trankvileco. Senmove, kiel kolono, starante apud la forno, rigardante, kiel la birdoj, leporoj, sciuroj transformighas en glacion, Praavo Frosto diradis:
– Do mi ne eraris pri vi, mia juna amiko. "Lasu min trankvila!" – kiom grandaj estas tiuj vortoj. Per tiuj vortoj homoj chiam pereigas siajn fratojn. "Lasu min trankvila!" Chi tiuj. Grandaj. Vortoj. Iam. Estigos. Eternan. Trankvilon. Sur la tero.
Kaj la patro, kaj la patrino, kaj la kompatinda plijuna frato, kaj chiuj konataj arbaristoj parolis ordinare, sed Praavo Frosto kvazau legis lau skribitajho. Kaj lia parolado estis enuiga same, kiel la vastegaj numeritaj haloj.
La maljunulo shatis rememoradi pri praantikva tempo, kiam glacio kovris preskau la tutan teron.
– Ho, kiel trankvile, kiel bele tiam oni povis vivi en la blanka malvarma mondo! – li rakontis, dume liaj glaciaj lipharoj kaj barbo mallaute tintadis. – Tiam mi estis juna kaj forta. Kien malaperis miaj karaj amikoj – trankvilaj, imponaj, grandegaj mamutoj! Kiel mi shatis konversacii kun ili. Verdire, la mamuta lingvo estas tre malfacila. Tiuj grandegaj bestoj havis ankau vortojn grandegajn, eksterordinare longajn. Oni bezonas konsumi du kaj iufoje ech tri tagojn por elparoli nur unu vorton en la mamuta lingvo. Sed. Tiam. Ne ekzistis. Kialo. Por rapidi.
Unu fojon, auskultante rakonton de Praavo Frosto, la knabo eksaltis kaj komencis saltadi kiel freneza sur la sama loko.
– Kion signifas via sensenca konduto? – la maljunulo seke demandis.
La knabo respondis nenion, sed lia koro rapide batadis pro ghojo.
Se oni fikse pensas pri unu sola afero do finfine oni nepre elpensas, kion faru.
Alumetoj!
La knabo rememoris, ke en lia posho estas tiu alumetujo, kiun la patro donis al li, forveturonta en la urbon.
Kaj jam sekvantan matenon, apenau Praavo Frosto foriris por chasi, la knabo, preninte hakilon kaj shnuron el la provizejo, elkuris ekster la palacon.
La maljunulo iris maldekstre, do la knabo kuris dekstre, al la viva arbaro, kiu nigris malantau diafanaj trunkoj de glaciaj arboj. Tuj che la rando de la viva arbaro grandega pino kushis sur negho. La hakilo ekbatadis, kaj la knabo baldau revenis en la palacon kun granda fasko da ligno.
Che la glacia kverka pordo de la kvardek naua halo la knabo preparis altan amason da ligno. Alumeto ekbrilis, branchetoj ekkrakis, ligno ekbrulis kaj reala flamo ekdancadis. La knabo ridis pro ghojo. Li sidighis apud la fajro kaj varmigis, varmigis, varmigis sin.
Komence la kverka pordo nur brilis kaj lumis tiel, ke estis dolore rigardi. Sed, finfine, tuta ghi kovrighis per etaj akveroj. Kaj kiam la fajro estingighis, la knabo ekvidis, ke la maldika tavoleto de pordo ja
fordegelis.
– A ha! – li diris kaj batis la pordon per hakilo. Sed la glacia kverkajho same restis firma, kiel shtono.
– Bone! – la knabo diris. – Morgau mi komencu denove.

<< >>